Za igre na sreću kažu da su savršena iluzija, jer, kao što ne postoji sreća, ne postoji ni novac, kojim ljudi obeležavaju i razmenjuju ono što nije njihovo. Kad je reč o pokušaju pojašnjenja igara na sreću terminima izvan psihologije, pre par decenija je Američki institut za parapsihološke pojave ponudio enormnu novčanu nagradu onome ko dokaže postojanje parapsiholoških pojava (npr. prenošenje misli na daljinu i sl.), ali to još niko nije dokazao. Naravno, postoje brojni primeri jake intuicije između bliskih osoba, ali ništa više od toga. Kad je u pitanju uticaj krize na porast igara na sreću, većina autora ne vidi povezanost jer je lutrija u velikoj meri prisutna ne samo u zemljima koje su direktno pogođene krizom već i u ekonomski jakim zemljama. U anketi koja sledi proverili smo da li Zrenjaninci učestvuju u nagradnim igrama i koliko im veruju.
Neučestvovanje u igrama na sreću se može objasniti pomoću nekoliko psiholoških pojmova: lokus kontrole (spoljašnji i unutrašnji), strah od gubitka kontrole, težnja da se više dobije nego što se daje, magijsko mišljenje i sl. Odgovorno igranje znači jasno određivanje prihvatljivog gubitka (koliko smo spremni uložiti u igru) pre samog ulaska u casino ili prodajno mesto. Među neigračima važi uverenje da je igranje igara na sreću porez na neznanje matematike. Pored toga, mnoge nepravilnosti koje su izašle na videlo u poslednje vreme bude sumnju u regularnost lutrije. Međutim, uprkos svemu tome, u igri su mnoge i svesne i nesvesne potrebe. Ako to ljudi odigraju ponekad i prihvate zaista kao igru, nema nekih većih posledica po njih. Međutim, kod mnogih je to uvod u nešto više, čemu se ne mogu odupreti, kao i kod drugih oblika zavisnosti, koje počnu krajnje naivno, a završe se tragično.
