Tek što se mlado hrišćanstvo oslobodilo svog velikog neprijatelja – mnogoboštva i počelo da se u miru i slobodi razvija, pojavile su se mnoge jeresi i raskoli, koji su niz godina razdirali Hristovu crkvu. U to vreme, koje je tražilo hrabre i odlučne branioce pravoslavlja, pojavila su se se tri učena i znamenita čoveka: Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti. Svojim delom i rečju, ova trojica, koji su bili savremenici, ostali su istrajni pobornici za čistoću Hristove nauke, ne zazirući ni od samih careva.
Za vreme cara Aleksija Komnena, međutim, započela se rasprava u Carigradu oko toga ko je među tom trojicom svetitelja najvažniji i najveći. Svaki svetac imao je svoje pristanice: Vasilije je uzdizan kao visokoglagoljiv i po vrlinama jednak anđelima; Grigorije je hvaljen kao veliki poznavalac grčke nauke i sastavljač mnogih bogoslovskih spisa; pristalice Jovanove isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.
Da bi prekratio ove rasprave koje su, na kraju krajeva štetile i hrišćanstvu, episkop grada evhaitskog Jovan saopšti da su mu se u snu javila sva tri svetitelja, i da su mu rekli da ni jedan od njih nije veći a drugi manji, već da su ravni i jednaki i da su svi poslati radi ljudskog spasenja. I pošto su sva trojica na istom poslu radila, odlučeno je da se zajedno slave. Episkop Jovan odredio je za taj dan 30. jaunar, i tako je ustanovljen praznik Tri Jerarha. Na ikoni se sva tri svetitelja predstavljaju u grupi, sva tri u arhijerejskim odeždama.
Tri Jerarha su zaštitnici ljudi i životinja od studenih i zlih vetrova.
Svetitelji Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u januaru mesecu. Vasilije Veliki praznuje se 1. januara, Grigorije Bogoslov 25. januara a Jovan Zlatoust 27. januara. Ipak zajednički praznik ova Sveta tri Jerarha ustanovljen je u XI veku za vreme cara Aleksija Komnena. Jedni su uzdizali Vasilija zbog njegove čistote i hrabrosti, drugi Grigorija zbog njegove nedostižne dubine i visine uma u bogoslovlju, a treći uzdizahu Zlatousta zbog njegove čudesne krasnorečivosti i jasnoće izlaganja vere. Ipak promislom Božjim ovaj spor bi rešen na korist crkve i na još veću slavu trojice svetitelja.
Među Srbima ovi sveci se smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova. Po tome kakvi vetrovi duvaju tog dana, prognozira se kakvo će vreme u toku godine biti. Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule. Sveta tri jerarha slave se kod Srba kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu.
