Srpska pravoslavna crkva Svetog Trifuna slavi kao velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru, ne isključujući njegov značaj zaštitnika bračne ljubavi i vernosti, koje su deo hrišćanske propovedi.
Sveti Trifun rođen je u trećem veku, u selu Kampsadi. Kao dete živeo je u veoma siromašnoj, ali pobožnoj porodici. Legenda kaže da je još tada imao dar od Boga da isceljuje bolesne ljude i životinje, ali i da proteruje zle duhove. Sveti Trifun danas se smatra zaštitnikom vinogradara.U vreme kada je Trifun živeo, vladao je rimski car Gordijan III, koji je imao ćerku obolelu od duševne bolesti. Kada su lekari pokušali da joj pomognu, iz nje je progovorio zli duh, koji reče da njega niko ne može oterati sem Trifuna. Tada car naredi da mu se na dvor dovede svaki Trifun iz carstva.Kada je najzad stigao poslednji Trifun, današnji svetac, izlečio je Gordijanovu kći i oterao zlog duha iz nje. Car mu je dao mnogo darova, ali skromni Trifun je sve to podelio sirotinji i nastavio da čuva guske i da se moli Bogu.
Kada je na vlast došao Decije Trajan, Sveti Trifun je bačen na mučenje jer nije hteo da se odrekne Hrista. Vojnici su ga vezali za konja i bosog vukli preko trnja i kamenja. Nakon što je Trifun izdržao sva mučenja, car naredi da ga poseku mačem. Skončao je život sa samo 18 godina. Sahranjen je 250. godine u svom rodnom selu.
Zbog svoje upornosti i istrajnosti u odbrani vere, Sveti Trifun je izabran za zaštitnika vinogradara, jer se njihov rad poistovećuje sa Trifunovim mukama. Srpska pravoslavna crkva ovaj dan obeležava 14. februara. Na taj dan, pre nego što sunce izađe, vinogradari odlaze u svoje vinograde i orezuju dva ili tri čokota koje zalivaju starim vinom. Smatra se da će vinogradi tako povratiti svoju snagu posle duge zime i razbujati se na proleće.
Ponekad se u vinogradima priredi i ručak na koji se pozivaju slučajni prolaznici. Takođe, postoji verovanje da Sveti Trifun štiti sela od grada i poplava, te da je čuvar i drugih useva sem vinograda.
Kult svetog Trifuna datira iz V veka. Danas svetog Trifuna poštuju prevashodno u pravoslavnim krajevima, a neke porodice ga slave i kao krsnu slavu. Slavu Svetog Trifuna su vinogradari i voćari obnovili pre desetak godina i sada se ona najviše slavi u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja.
Takođe, veruje se da Sveti Trifun 14. februara pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi, te počinje proleće. Prema nekim od mnogih verovanja, smatra se da ako na Svetog Trifuna pada kiša, rodiće šljiva, ako padne sneg, godina će biti kišna i rodna, a ako je vedro godina će biti sušna.
Dok Srpska pravoslavna crkva 14. februara obeležava dan Svetog Trifuna, katolički vernici proslavljaju Svetog Valentina ili Dan zaljubljenih. Inače, Dan zaljubljenih ima dugu tradiciju proslave, još kada su stari Rimljani slavili boga Fauna, zaštitnika pastira.
