Sušna 2017. godina je otežala proizvodnju u tovnom govedarstvu u Srbiji, pogotovo u Vojvodini, jer su odgajivači teškom mukom dolazili do kabaste hrane, a taj nedostatak uticao je i na proizvodnju mleka.
Ovakvo stanje nije umanjilo interes stočara za tov junadi i na uzgoj po sistemu „krava-tele”. To je bila i jedna od tema na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, gde se razgovaralo o proširenju i uslovima za uspostavljanje sistema „krava-tele”, o čemu su detaljno govorili prof. dr Miroslav Plavšić i dr Denis Kučević, kao i docent dr Mirko Ivković. Iskustva o sistemu „krava-tele” izneo je i Čedomir Keco, agroanalitičar i odgajivač tovne rase hereford.
Kako je objavio portal Agroservis plus, nakon izlaganja i predočenih podataka o sistemu „krava-tele”, stočari su postavljali pitanja vezana za podsticaje od strane države, o dugoročnom korišćenju državnih oranica i pašnjaka, koje su uzurpirani u pojedinim opštinama. Čuo se i zahtev da pašnjake u zaštićenom prostoru ili nacionalnim parkovima treba ustupiti stočarima, kao i da se oni staraju za održavanje pašnjaka u selima, uz nadoknadu za zaštitu životne sredine.
Iskustva iz EU, kako je rečeno, lako su primenljiva i kod nas i to bi doprinelo da 110.000 hektara pašnjaka, koliko ima u AP Vojvodini, budu u funkciji duži period u godini.
I ovaj skup na Poljoprivrednom fakultetu, kada je reč o proizvodnji teladi za tov, pokazao je da za to postoji veliki interes stočara, jer su se razočarali u proizvodnji mleka, koje se u nekim krajevima , kao što je severni Banat i danas plaća u otkupu 23 dinara .
Prof. dr Miroslav Plavšić je stočarima saopštio da sistemom „krava-tele” ova vrsta govedarstva može da umanji nestašicu teladii poveća proizvodnju goveđeg mesa i obezbedi dodatni prihod farmerima. Sa ove proizvodnje može se lako, ali ne i brzo, preorijentisati i na organsku proizvodnju mesa, koje je traženo na tržištu EU. Dr Plavšić je upozorio da predviđanja ukazuju da će se svetska populacija povećati sa 7,2 milijardi ljudi na 9,6 milijardi do 2050. godine.
– To su izazovi za poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu industriju i biće izražena potreba za hranom animalnog porekla. Goveđe meso već sada predstavlja luksuz, a nedostaje ga na tržištu EU i to je taj izazov za naše stočare – rekao je dr Plavšić.
Udruženje stočara „Agroprofit” formiralo je eksperimentalno četiri Proizvodne grupe odgajivača tovnih rasa, koji su povezani sa ovim udruženjem.Prema evidenciji grupa, njihovi članovi trenutno imaju oko 12.000 grla junadi pri kraju tova, a poslednja ostvarena cena za kilogram žive vage bila je 2,20 evra. Broj goveda u čistoj rasi se ovih dana povećao za oko 200 grla, jer je uvezeno 100 steonih junica rase šarole, a neka grla u Reprodukcionom centru hereford u Ečkoj su stasala u kategoriju krava.
