Preporuka poljoprivrednim proizvođačima koji seju veće površine pod kukuruzom jeste da nikada ne seju samo jedan hibrid – poručila je dr Dragana Latković, direktor Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Kako navodi dr Dragana Latković pred nama je setva kukuruza i prema nekim procenama Ministarstva poljoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, ove godine kukuruz će biti posejan na oko milion hektara. Ono što sada sledi poljoprivrednim proizvođačima jeste, pre svega, izbor hibrida. Podaci govore da se na tržištu nalazi preko 270 hibrida, da je prisutno oko 30 kompanija ,a što se tiče samog izbora hibrida poljoprivredni proizvođači imaju zaista veliki izbor. Preporuka poljoprivrednim proizvođačima koji seju veće površine pod kukuruzom jeste da nikada ne seju samo jedan hibrid. Neka seju dva ili tri, navodi dr Latković I dodaje da ratari treba da se odluče za one hibride sa kojima su već postigli solidne rezultate. Nove hibride neka uvode na manje površine i tek kada se uvere da su dobri neka ih seju na veće. S obzirom da su od zadnjih deset godina šest godina bile sušne, preporuka je ratarima da ne seju samo hibride FAO grupe zrenja 600, nego da ubace i ranije hibride, grupe zrenja FAO 500 i 400. Ako smo hibrid izabrali, dolazi nam setva za koju kažemo da je vrlo kompleksna mera, jer se sastoji od vremena setve, gustine i dubine setve.
Kako prenosi portal Agro Servis plus, setva isključivo zavisi od odluka proizvođača. Na šta treba da se obrati pažnja? Pre svega, treba da se na sajtu Hidrometeorološkog zavoda pogleda kakve su bile zalihe zimskih padavina. Drugo, svi poljoprivredni proizvođači bi morali da sedam do deset dana pre setve kukuruza urade analizu zemljišta na sadržaj nitratnog azota. To je potrebno jer količina i raspored nitratnog azota po dubini profila, zajedno sa zimskim padavinama, diktiraju kako ćemo đubriti pre setve i sa kojim gustinama ćemo sejati. Ako je količina zimskih padavina povoljna, znači da se te količine kreću oko višegodišnjeg proseka i ako je raspored nitratnog azota po dubini profila povoljan , onda treba da đubrimo onako kako smo planirali za tu njivu i za planirani prinos.
Što se tiče gustine setve kukuruza, treba ići sa onom gustinom koja je planirana za taj hibrid i za to agroekološko područje. Ako jedan od ova dva parametra nije povoljan, znači manje padavina ili ako je nepravilan raspored nitratnog azota, onda treba đubrenje redukovati i gustinu setve smanjiti. Ako je nepovoljno i jedno i drugo, gustinu setve smanjiti 15-20 odsto.
Naši poljoprivredni proizvođači znaju da je vreme setve kada temperatura na dubini setvenog sloja bude od 8 do 10 stepeni. Znači, 8 stepeni je biološki minimum, što znači da tako zrno kukuruza neće da klija. Preporuka poljoprivrednim proizvođačima je da se ne vežu kalendarski, već čim to vremenski uslovi omoguće krenu sa setvom kukuruza. Uvek se prvo seju hibridi kasnijeg FAO grupe zrenja 600, zato što je njihova vegetacija duža, pa onda hibridi FAO grupe zrenja 500, pa zatim 400.
Oni koji seju veće površine, neka se potrude da do kraja prve dekade aprila, ukoliko vremenski uslovi omogućavaju, poseju negde oko 15-20 odsto površina. U drugoj dekadi aprila neka se poseje gro površina kukuruzom, a tamo negde posle 20-25 aprila posejati ono što je ostalo – navodi dr Dragana Latković.
