Glavni problem koji muči domaće proizvođače konzumnih jaja je nemogućnost izvoza na tržište EU. EU to ne dozvoljava, traži određene sertifikate – prvo od države kao institucije, pa tek onda od farmi.
Srpsko živinarstvo ne zaostaje mnogo za evropskim. Mišljenje je da je proizvodnja jaja i mesa u našoj zemlji na zavidnom nivou i da se radi pravilno. Jedino što moramo držati korak sa svetom, ali to su regulative i pravilnici koji nas brinu, a kojih se moramo pridržavati ako želimo da uđemo u EU i ako želimo svoje proizvode da plasiramo na to tržište – ocena je koja se čula na nedavnom Savetovanju živinara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, prenosi portal Agro Servis plus.
Kad bi u jednoj reči opisao trenutnu situaciju, onda bi mogli reći samo jednu reč, a to je – haos koji dugo traje ističe- Rade Škorić, predsednik Udruženja živinara Srbije. A kada kaže haos, on misli sa aspekta ljudi koji se tim poslom bave – kako rešiti prodaju i postići dobru cenu. Proizvodnja je prevazišla okvire domaćeg tržišta i potrošnje, pa se traži otvaranje ventila za izvoz. Naš proizvod u EU ne može, kako konzumno jaje, tako i pileće meso. Zemlje u okruženju koje još mogu da uzmu naš proizvod (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija) su pritisnute drugim proizvođačima iz drugih okruženja i velika je utakmica-podseća Škorić
Glavni problem je nemogućnost izvoza na tržište EU. EU to ne dozvoljava, traži određene sertifikate, prvo od države kao institucije, pa tek onda od farmi. Još nismo došli u situaciju da se od farmi traže određeni uslovi – sertifikati, još uvek je na nivou države da se otvore kanali ka EU kao tržištu. Država je na potezu. Nauka u svakom slučaju može dati podršku proizvođačima, jer jedan deo problema je i kod samih proizvođača. Nisu organizovani, nisu ujedinjeni, nemaju iste stavove.
Škorić navodi da sami često pridonosimo svojoj propasti, zato što u proizvodnju gde je veliki obrt novca, ulaze mnogi proizvođači stočne hrane i lekova i onda se pravi hiperprodukcija. To znači, da nemamo tržišta, a svi bi da proizvode i da se radi o velikom obrtu novca. Kad se radi o velikom obrtu novca može da se zaradi, ali može još brže da se propadne. Donedavno cena žive vage je bila 75 dinara. To je dva kilograma hrane za celo pile koje se predaje. To je neverovatna cena. Jajni prah se uvozi, kad se to pretvori, to je preko 72 miliona jaja smo uvezli, polu proizvoda od jaja – jajni prah i suvi melanž, a imamo dve fabrike koje bi mogle da prerađuju prah ali one to ne rade iz raznih razloga-zaključuje Škorić.
