U anketi koja sledi čućete kojim pismom pišu naši sugrađani i zašto se opredeljuju baš za to pismo.
Ćirilica i latinica ovim redom – osnov su savremene srpske pismenosti. Ćirilica je nastala krajem 9. ili početkom 10. veka, a njeni tvorci bili su učenici Ćirila i Metodija. Nakon većeg broja izmena i uprošćavanja, svoj konačan oblik dobila je zaslugom Vuka Stefanovića Karadžića, početkom 19. veka. I dan-danas važi Vukovovo načelo: jedan glas – jedno slovo, jedno slovo, jedan glas. Latinica je poreklom grčko pismo, a vremenom su se razlike između grčkog i latinskog pisma povećavale, te je tako u antičko doba nastala latinica kao posebno pismo. Latinica koju mi danas koristimo takođe duguje svoj oblik Vuku Stefanoviću Karadžiću. Živimo u vremenu interneta, SMS poruka, mejlova, i skoro da ne postoje informacije koje nam nisu dostupne. Povezanost s drugim narodima i kulturama učinila nas je obrazovanim, informisanim, upućenim i, možda najvažnije, slobodnim da biramo šta želimo da znamo, koliko i kako to znanje želimo da koristimo. U tom smislu latinici dajemo prednost – njeno poznavanje i korišćenje nam omogućava da pišemo na kom god jeziku poželimo. Latinica je najzastupljeniji alfabetski sistem na svetu. Računari su uređaji koji neće uvek razumeti našu potrebu da pišemo ćirilicom – preporučuje se da dokument uvek čuvate pod nazivom napisanom latinicom, jer se može desiti da ga računar u suprotnom ne prepozna. Latinicu ćete uvek pisati i ukoliko popunjavate obrazac koji je pisan latinicom. To važi i za obrnuti slučaj – uvek obrasce popunjavajte onim pismom kojim je napisan sâm obrazac. Pitali smo naše sugrađane koje pismo najčešće koriste.
Iskoristite svoje pravo da koristite oba pisma. Za koje god pismo da se opredelite – u datom tekstu se držite samo njega. Mešanje pisama u istom tekstu nikako nije poželjno. Ne zaboravite – samo onaj Srbin koji zna da podjednako dobro čita i piše i ćirilicu i latinicu je pismen čovek. I kojim god pismom da pišete – pišite pravilno!
