Ratari su ovog proleća izgubili interesovanje za pojedine industrijske biljke, pa je pod šećernom repom samo 50.000 hektara, a razlog je pad otkupne cene sa 35 na 32 evra po toni.
Setva šećerne repe, kako procenjuju stručnjaci i ratari, počinje sredinom aprila, kada se zemljište zagreje. I pre početka setve zna se da će ova industrijska biljka, sirovina za proizvodnju šećera, biti sejana na najviše 50.000 hektara, što je skoro 16.000 hektara manje nego prošle godine. Do ovakve situacije, objašnjavaju stručnjaci, dovela je znatno manja cena šećera na svetskom tržištu, koja je od 2006. godine pala za više od 300 evra po toni. To je uslovilo i smanjenje otkupne cene repe za domaće poljoprivrednike, kojima je lanjska otkupna cena od 35 evra smanjena na 32 evra po toni repe, prenosi portal Agrovizija. I pored toga, kako navodi direktor Poslovnog udruženja za industrijsko bilje Srbije, Olga Čurović, naša zemlja će imati dovoljno šećera.
– Bilo bi bolje da imamo uobičajenih 60.000 hektara zasejanih repom, ali i sa 50.000 hektara, koje će zasejati ratari koji dobro poznaju proizvodnju i „idu“ na maksimalan prinos, imaćemo dovoljno sirovine za rad svih pet šećerana – tri „Sunokove“, u Vrbasu, Kovačici i Pećincima, i dve „Helenik šugara“, u Crvenki i Žablju. – Razlog pada otkupne cene treba tražiti u padu cene šećera, koja je od 2006. godine, kada je bila veća od 630 evra za tonu, snižena na ispod 300 evra. Naše šećerane bez državne subvencije ne mogu da isplate više cene.
U „Sunoku“, najvećem prerađivaču šećerne repe u Srbiji, potvrđuju navode Čurovićeve da je smanjeno interesovanje poljoprivrednika za šećernu repu. Cena šećera se na referentnoj berzi u Londonu sa 550 dolara po toni iz 2016. godini spustila na 360 dolara po toni.
– Ugovaramo, za svoje potrebe, proizvodnju na oko 35.000 hektara – ističu u Sunoku. – Evidentno je da su poljoprivrednici manje zainteresovani, a i naša zemlja je „žrtva“ politike EU i ukidanja kvota poljoprivrednicima iz zemalja ove organizacije na proizvodnju šećerne repe. Nezgodno je što je cena šećera trenutno ispod cene koštanja ovog proizvoda.
I Petar Matijević, vlasnik Industrije mesa „Matijević“, i najveći proizvođač šećerne repe u Srbiji, koji je lane slatki koren gajio na 3.300 hektara, planira da smanji površine na kojima gaji ovu kulturu.
– Ugovorili smo proizvodnju sa „Helenik šugarom“ na oko 3.000 hektara – navodi Matijević. – Šećera je ostalo dosta, a i cena mu je takva da je pitanje da li će se proizvodnja repe isplatiti. Mi je, zbog plodoreda, moramo gajiti, i pored toga što je ulaganje u gajenje repe veliko – obrada košta od 1.500 do 2.000 evra po hektaru.
U Srbiji se godišnje troši oko 250.000 tona šećera. Šećerane u našoj zemlji su prošle godine proizvele oko 400.000 tona, tako da će, slažu se stručnjaci, čak i uz manje zasejane površine, šećera biti dovoljno i za naše potrebe, i za izvoz.
