Evropska komisija smatra da će Srbija u 2018. godini zabeležiti najbrži privredni rast u poslednjih deset godina, koji će, kako se navodi u najnovijem prolećnim prognozama, iznositi 3,3 procenta.
Za 2019. godinu, Evropska komisija predviđa da će bruto domaći proizvod Srbije porasti za 3,5 odsto. Obe projekcije su na nivou iz prethodnog novembarskog izveštaja, odnosno jesenjih ekonomskih prognoza Evropske komisije za evropske zemlje. Eksperti Evropske komisije očekuju da će domaća tražnja u Srbiji dodatno ojačati ove godine na krilima rasta potrošnje i investicione aktivnosti, uz podršku kontinuiranog priliva direktnih stranih ulaganja. Prema njihovoj projekciji, srpski izvoz će ostati snažan, mada će neto doprinos izvoza rastu, kako navode, i ove godine biti negativan zbog jačeg rasta uvoza. Kako prognoziraju, izvoz će ove godine skočiti za 9,7 procenata a dogodine za 8,8 posto, dok će uvoz u 2018. zabeležiti rast od 9,4 odsto, a sledeće od 7,6 procenata. Predviđa se da će se inflacija postepeno vratiti na središnji nivo u okvirima targetiranog raspona centralne banke od 3,0 odsto plus/minus 1,5 posto. Srbija će, navode iz EK, i dalje imati budžetski suficit, ali skreću pažnju da još uvek postoje fiskalni rizici koje ne treba zanemariti.
Stopa nezaposlenosti u Srbiji će, prema projekciji EK, ove godine pasti na 12,1 odsto sa prošlogodišnjih 13,6 posto, a iduće godine će iznositi 10 procenata.
Nove investicije i ciklus privrednog rasta u punom su zamajcu, ocenjuje EK, i dodaje da će rast ulaganja ostati snažan zahvaljujući povećanom prilivu direktnih stranih investicija i većoj kapitalnoj potrošnji srpske vlade.
Preliminarni podaci za prvi kvartal, ukazuju na nastavak ovakvih rezultata uz ostvarenje boljih prihoda od očekivanih. Imajući u vidu nedavno povećanje plata i penzija, procenjuje se da će budžetski suficit u naredne dve godine biti manji. Takođe se predviđa da će javni dug, ne računajući potencijalni dug po osnovu restitucije, pasti i ostati ispod 60 procenata BDP-a. Kako se precizira, u 2018. godini javni dug će iznositi 58,9 odsto BDP-a, a u 2019. godini 55,9 odsto BDP-a.
Kada je reč o zemljama regiona, Hrvatsku ove godine, prema proceni EK, očekuje rast od 2,8 odsto, Sloveniju od 4,7, dok se za Makedoniju predviđa u ovoj godini rast od 3,1, za Crnu Goru 3,0 posto , a za Rumuniju 4,5 odsto.
