Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji je trebalo da uvede finansijsku disciplinu u tom segmentu, kako se ispostavilo, u praksi ništa nije promenio jer rokove plaćanja dugovanja pre svega ne poštuje javni sektor koji je najveći i najneredovniji platiša.
U Srbiji gotovo da je već postala ustaljena praksa da se uporno donose jedni te isti zakoni koji se isto tako uporno ne poštuju. A ne poštuje ih vlast, odnosno država, koja ih donosi i obećava „okretanje novog lista“. Privrednici najduže čekaju da naplate svoja potraživanja od lokalnih samouprava i njihovih komunalna preduzeća, kao i od dela republičkih javnih preduzeća, i sve to uprkos Zakonu koji je te rokove ograničio na mesec i po dana. Kako je objavio portal Insajder net, prema podacima Mreže za poslovnu podršku, čak 70 odsto dugovanja privatnom sektoru čine obaveze javnog sektora.
Na naplatu svojih potraživanja najduže čekaju izvođači radova u elektroenergetici i putarska preduzeća, koja rade na održavanju i izgradnji puteva. „Ti rokovi, kada govorimo o dugovanjima javnog sektora prema privatnom, kreću se od 100 do 180 dana, i to je pokazala anketa koju radimo na uzorku od 500 preduzeća. Najveća kašnjenja su kod izvođača radova u elektroenergetici i kod putarskih firmi koje rade i održavaju puteve. Oni su na vrhu liste onih koji čakaju na naplatu svojih potraživanja“, navodi Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku.
Država je prvi put ozbiljnije pokušala da reši ovaj problem 2013. kada je uvedena rigorozna kontrola poštovanja Zakona o rokovima izmirenja obaveza plaćanja. Tada je ministar finansija Mlađan Dinkić potpisao nalog da se budžetskim korisnicima koji nisu platili svoje dugove u zakonskom roku blokiraju sva plaćanja. To se nekoliko puta desilo sa Srbijagasom jednim od najvećih dužnika, zbog čega su kasnile i plate zaposlenima.
Ova rigorozna kontrola nije potrajala dugo. Rokovi su se u međuvremenu ponovo vratili u svoje okvire od 100 do 150 dana kašnjenja zbog čega je 2016. ponovo usvojen novi zakon sa još rigoroznijim kaznama za preduzeća i direktore. To, međutim, ništa nije promenilo jer država nije stvorila mehanizam kojim će obezbediti redovnost izmirivanja dugovanja, pre svega javnog sektora.
Dragoljub Rajić ističe da se rokovi plaćanja obaveza poštuju samo u ugovorima, ali ne i u praksi. On dodaje da su ti rokovi u Srbiji čak četiri puta duži od proseka u zemljama Evropske unije. „To pokazuje koliko se naša privreda zaista oporavila, a ne BDP i slični pokazatelji. Ovo su realni parametri. Iz toga se vidi da li stvari kreću na bolje ili ne“, objašnjava Rajić.
Da problem postoji krajem prošle godine, za skupštinskom govornicom, potvrdio je i bivši ministar finansija Dušan Vujović. On je tada rekao da su kašnjenja između ostalog prouzrokovana brojnim slučajevima zloupotrebe u tom procesu. „Reformom Poreske uprave želimo da oni to rade bez zadržavanja procesa. Još se radi u poluručnom režimu i zato imamo kašnjenja“, rekao je tada Vujović.
S druge strane, Poreska uprava, institucija koja je pod ingerencijom Ministarstva finansija,negirala je ove navode.
