Da li opraštanje možemo poistovetiti i sa takozvanim poništenjem „duga“ ili možemo reći da smo drugima oprostili kada nismo ogorčeni i da li treba da zaboravimo, pitanje je koje smo postavili našim sugrađanima
Biblija kaže da ljubav “ ne pamti zlo“, a to znači i da nam je potrebna nesebična ljubav da bismo nekome zaista oprostili.Isto tako kaže se , da u carstvu duše postoji jedna široka oblast koja se zove opraštanje. Umeti oprostiti drugome za ranu koju nam je taj naneo predstavlja najveću vrlinu ljudske svesti. Najveći mudraci su govorili “ Ko tebe kamenom , ti njega hlebom“ . Da li su zrenjanincu u stanju da oproste i zaborave potražili smo u odgovorima naših sugrađana.
Da li smo svi kadri da drugome oprostimo povredu, uvredu, izdaju i prihvatimo nečije izvinjenje, i da zaboravimo, ostaće večita dilema. Gubimo li nešto ali i šta dobijamo za uzvrat i da li će nas taj proces prometi i u svakom smislu i oplemeniti ostaje da vidimo u budućnosti.Mahatma Gandi je govorio da slabi ne mogu da opraštaju jer je oprost odlika velikih ljudi, zato svako treba da razmisli o svojim praštanjima kao i o stvarima i koje su nas povredile na neki način, ne po svaku cenu , prepustiti zaboravu sve ono što nas je bolelo, povredilo ili uvredilo. I na kraju da zaključimo, da je ljudski grešiti, a da je božanski opraštati.
