Nestanak bukovih šuma, prepolovljeni poljoprivredni prinosi, češće epidemije tropskih bolesti, klimatski je scenario koji očekuje Srbiju do kraja XXI veka – predviđaju stručnjaci za meteorologiju, a iz resornog ministarstva je najavljen niz zakonskih i strateških dokumenata koji bi trebalo da ublaže efekte takvih projekcija.
Drastično smanjenje poljoprivrednih prinosa, nestanak listopadnih šuma i sve češće epidemije tropskih bolesti, to je kako predviđaju meteorolozi, klimatski scenario koji bi mogao da zadesi Srbiju do kraja ovog veka. S druge strane, u resornom ministarstva najavljuju donošenje niza zakonskih i strateških dokumenata koji treba da ublaže posledice takvih projekcija.
Rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine Dragana Radulović objasnila je da šteta od posledica klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. godine do danas iznosi preko pet milijardi evra, a sedamdeset odsto tog iznosa prouzrokovale su suše.
U Izveštaju Republike Srbije, sačinjenom prema Okvirnoj konvenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, upozorava se da će promena temperature i padavina uticati na to da do kraja XXI veka kulture poput ozime pšenice, kukuruza i soje sazrevati 20-30 dana ranije nego inače. Stručnjaci su procenili da bi npr. kukuruz mogao da sazreva čak dva meseca ranije, što bi se negativno odrazilo na kvalitet i kvantitet prinosa, ali bi uticalo i na planiranje proizvodnje i vreme obavljanja poljskih radova. Rast temperature, do kraja ovog veka, naročito će otežati proizvodnju šećerne repe kojoj će, kako se prognozira, suše i manjak padavina smanjiti koren, a samim tim i proizvodnju šećera po hektaru.
Prof.dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju pojasnio je da su leta u našoj zemlji toplija za 1,5°C nego sredinom XX veka, naglasivši da je broj dana sa ekstremnin kratkotrajnim padavinama ovog leta bio gotovo duplo veći nego prošlog, te da atmosfera sadrži sedam procenata više vodene pare nego ranije. On je upozorio na to da će jake suše, poplave, vreli toplotni talasi i šumski požari biti sve češći, što će uticati na manju poljoprivrednu proizvodnju, ali i na rast prenosilaca zaraznih bolesti, poput tigrastih komaraca koji šire groznicu Zapadnog Nila.
Đurđević je naveo da klimatske promene u našoj zemlji još nisu prepoznate kao prioritet, iako su urađene određene procene mera za sektore kao što su vodeni resursi, poljoprivreda, šumarstvo. Zato u budućim infrastrukturnim projektima treba uzeti u obzir ne samo trenutne, već i prognozirajuće klimatske uslove. On je upozorio i na to da će zbog svih tih promena u drugoj polovini XXI veka nestati oko 90 odsto bukovih šuma, a zbog rasta globalne temperature biće ugroženi i ekosistemi na visokim planinama, koji zbog izmenjenih ekoloških uslova neće moći da migriraju ka većim visinama.
