Preciznih podataka o količini životinjskih ostataka koji završe na nelegalnim deponijama ili budu zakopane mimo propisa u Srbiji nema, ali se procenjuje da u prirodi završi više od dvesta hiljada tona otpada.
Preciznih podataka o količini životinjskih ostataka koji završe na nelegalnim deponijama ili budu zakopane mimo propisa u Srbiji nema, ali se procenjuje da u prirodi završi više od dvesta hiljada tona otpada. Ljudi, životinje i sama životna sredina ugroženi su zbog nezakonitog odlaganja životinjskih ostataka. Odbačeni materijal opasan je po ljudsko zdravlje i okolinu, jer predstavlja najveći mogući izvor infektivnog materijala i opasnosti za širenje bolesti životinja koje se prenose na čoveka, poput besnila, salmonele, antraksa, ptičjeg gripa i drugih, ukazali su predstavnici Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Životinjskim otpadom se smatraju svi životinjski ostaci, koji treba da budu skladišteni ili prerađeni na odgovarajući i bezbedan način u skladu sa Zakonom o veterinarstvu. Ono što se i dalje zatiče na terenu jesu tela mrtvih domaćih životinja, goveda, svinja, koza, ovaca, ali i kućnih ljubimaca poput mrtvih pasa i mačaka. Životinjski ostaci privlače muve i druge insekte, glodare, pse lutalice, mačke, lisice, šakale, kao i ptice grabljivice, što omogućava brzo širenje potencijalne infekcije i zaraze.
Prema rečima aktivista iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije , preciznih podataka o količini životinjskih ostataka koji završe na nelegalnim deponijama ili budu zakopane mimo propisa nema, ali se procenjuje da u prirodi završi više od dvesta hiljada tona.
U okviru projekta Ministarstva životne sredine „Stop trovanju grabljivica u Srbiji – bezbedan život za ptice i ljudi, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije radi na prikupljanju informacija o razmerama problema kada je u pitanju nezakonito odlaganje životinjskog ostataka u Srbiji.
Prema podacima iz prošle godine Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, u funkciji su četiri kafilerije – dve za preradu zaraženih životinjskih ostataka i dve za preradu sporednih proizvoda bezbednih za upotrebu.
Koren problema leži u slabim kapacitetima nadležnih institucija da životinjski otpad odlože na pravi način. Međutim, u lokalnim samoupravama gde je usluga odnošenja ove vrste otpada omogućena, građani nastavljaju sa praksom nezakonitog odlaganja životinjskih ostataka.
Država nema preciznu evidenciju o količinama leševa i drugih životinjskih ostataka, a dozvoljena su četiri načina odlaganja i prerade animalnog otpada: spaljivanje u kafilerijama, zakopavanje i spaljivanje na stočnim grobljima ili u jamama – grobnicama i u izuzetnim slučajevima zakopavanje na licu mesta, uz kontrolu inspekcije.
