Setva pšenice u Vojvodini je počela, iako uslovi za ovaj jesenji posao nisu povoljni – zemlja je suva i agronomi tvrde da za dobar počatak nedostaje četrdeset litara kiše po metru kvadratnom.
Ako padavine izostanu, biće to elementarna nepogoda za ratre već na prvom poslu nove proizvodnje. I ove godine nastavlja se ustaljena praksa – sejačima hlebnog žita mlinari, otkupljivači i izvoznici ne nude ugovore za setvu. Pored toga, iako imamo brojne organizacije i udruženja koje beleže obim setve i kvalitet zrna, još uvek se ne zna koliko u Srbiji imamo zrna za kvalitetno brašno. Uz ovo, nije moguće utvrditi koliko će se semena sejati bez zvaničnih deklaracija.
Ako se nastavi stara praksa, procenjuje se da će sa ’’tavana’’ biti posejano šezdeset odsto njiva, a to znači da i ove jeseni ne ulazimo u kvalitetnu agrotehniku, pa će izostati i solidna ponuda za mlinare. Direktor udruženja ‘’Žita Srbije’’ Vukosav Saković naglasio je da je vreme kada je država određivala šta će se sejati u jesenjoj setvi i kakve će biti cene daleko iza nas.
Ratari već sada poručuju da će ovo biti skuplja setva od prošlogodišnje ali i da ne žele da ulaze u kreditni aranžman sa bankama na osnovu donetog, a neprimenjenog zakona o predžetvenom finansiranju. Državne robne rezerve su i ove sezone omogućile da ratari pribave kvalitetno seme putem razmene. Objavljeno je da se za jedan kilogram semenske pšenice u žetvi vraća jedan koma osam kilograma merkantilnog zrna. Pripremljeno je dvanaest hiljada tona domaćeg semenskog zrna i ta ponuda robnih rezervi još uvek važi.
Kompanije koje se bave prodajom pšenice uglavnom nisu ispraznile lagere, pa je ova žitarica dočekala berbu kukuruza, što stvara gužvu kod izvoznika.
Treba istaći i da je trgovanje pšenicom preko berze u Budimpešti potpuno stalo, što se nikada nije dogodilo ali to ne znači da se ovom žitaricom u Mađarskoj ne trguje. Mađarski trgovci su nove kupce stekli u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde je opao uvoz iz naše zemlje.
