Pošto se samo oko tri odsto srpskih oranica nalazi pod sistemima za navodnjavanje, država je konačno odlučila da to počine da menja i to novcem iz takozvanog Abu Dabi fonda.
Prema planu bi trebalo da bude izgrađeno četrnaest irigacionih sistema, od kojih će jedanaest biti u Vojvodini. Međutim, stručnjaci za oblast poljoprivrede upozoravaju, da će navodnjavanje bez stajnjaka, plodnu zemlju samo upropastiti. Pojedina istraživanja su pokazala da na našim njivama ima manje od tri odsto humusa, što drastično utiče na njenu plodnost.
Član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti Branislav Gulan izjavio je da Srbija navodnjava tri odsto oranica, a to što se radi sa sistemima za navodnjavanje, samo će nam se „obiti o glavu“ jer je zemlja ispošćena i nema humusa. Gulan je objasnio, a kako je preneo portal Agro Servis plus, da će sistemi za navodnjavanje kada budu uvedeni, ukoliko ne bude bilo stajskog đubriva, potpuno uništiti zemlju. On je upozorio da ćemo bez đubrenja, a gradnjom sistema za navodnjavanje, u Vojvodini imati „pustinju“, a ne plodnu crnicu.
Branislav Gulan je napomenuo da Vojvodini treba sto hiljada grla junadi, istakavši da samo to može da spase poljoprivredu Srbije, jer ako nemamo stajnjak, a pravimo sisteme za navodnjavanje ,potpuno ćemo upropastiti zemlju.
U Ministarstvu poljoprivrede naveli su da su do sada završeni dvonamenski sistemi: Međa, Itebej i Jankov most 1 i 2.
Kako su istakli, gotov je i dvonamenski sistem Rečej i crpna stanica Kaloča. Prema planu bi do kraja godine trebalo bi da budu gotove još tri crpne stanice i četiri podsistema. U resornom Ministarstvu naveli su da će novim sistemima za navodnjavanje biti obuhvaćeno više od trideset hiljada hektara oranica, podsećajući na to da Srbija ima odobren budžet od sto miliona dolara, iz kreditne linije koju je naša zemlja uzela pre dve i po godine, po kamatnoj stopi od jedan odsto na godišnjem nivou. Na teritoriji Vojvodine, direktno će se navodnjavati oko dvadeset tri hiljade hektara, a u Mačvi, koja će po projektu biti gotova 2019. godine, još jedanaest hiljada hektara.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede podsetili su na to da je suša iz 2000. godine u Srbiji napravila štetu od sedam stotina miliona dolara, dok je ona iz 2003. godine nanela štetu od milijardu dolara. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda, 2012. godine šteta je bila čak dve milijarde dolara. Stručnjaci smatraju da bi se ulaganje u sisteme za navodnjavanje višestruko vratilo, kroz samo jednu do dve sušne godine. S druge strane, Gulan je upozorio na to da ako ne sredimo problem sa veštačkim đubrivom, prinosi će nam biti sve manji, a to, kako je naglasio, ne može da nadomesti nikakvo stajsko đubrivo.
