Glavni faktori degradacije zemljišta u Srbiji su lokalni izvori zagađenja, smanjenje organske materije, erozija kao i klizišta. To je saopštila kancelarija UN za zaštitu životne sredine u Srbiji povodom obeležavanja Svetskog dana zemljišta. U novom Izveštaju o stanju zemljišta u Srbiji za 2016-2017. godinu, kako je rečeno na skupu „Razvijajmo nacionalno partnerstvo za zemljište“, na teritoriji Srbije registrovano je ukupno sedam stotina devet lokacija koje predstavljaju potencijalni izvor zagađenja.
Precizirano je da se od tog broja, najviše lokaliteta nalazi u kategoriji potencijalno kontaminiranih što zahteva dodatna istraživanja. Na kvalitet zemljišta takođe utiče i nekontrolisano i neadekvatno odlaganje otpada i zagađenje u okviru industrijskih kompleksa, navedeno je u izveštaju koji je predstavljen na skupu koji su organizovali Agencija za zaštitu životne sredine, Program UN za životnu sredinu i regionalna nevladina mreža FEA – Inicijativa za šumarstvo i životnu sredinu.
I erozija je jedan od glavnih procesa degradacije zemljišta u Srbiji i uzrok pogoršanja kvaliteta zemljišta, a procenjuje se da erozija zemljišta različitog stepena pogađa oko osamdeset odsto poljoprivrednog zemljišta.
U izveštaju je precizirano da je na području Srbije evidentirano dve hiljade dvesta klizišta na teritoriji dvadeset šest opština. Procesi nestabilnosti terena sa pojavama klizišta, odrona i drugih aktivnosti, zastupljeni su na oko dvadeset pet do trideset procenata teritorije.
U centralnim i brdsko-planinskim oblastima preovlađuje vodna erozija, dok u Vojvodini na severu Srbije preovlađuje eolska erozija, koja utiče na oko osamdeset pet procenata poljoprivrednog zemljišta, dok su pojedini delovi teritorije ugroženi pojavom klizišta. Poljoprivrdno zemljište karakteriše i manjak organske materije, sa tendencijom dodatnog smanjenja, što, kako je ocenjeno, zahteva hitne mere.
Ovogodišnji Svetski dan zemljišta obeležen je pod sloganom „Budi rešenje za zagađenje zemljišta – zaustavi zagađenje’’.
