Dr Novica Mladenov iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu izjavio je da pšenica raste ispod snežnog pokrivača čak iako temperatura padne na -2 ili -5 C. On je naglasio i da deset odsto pšeničnih polja u Vojvodini odlično izgledaju.
Sneg je u svakom pogledu dobro došao pšenici – dobiće veće količine vode, a pšenica se razvija pod snegom i zato je bitno da se sneg zadrži. Sneg nije pao na zaleđenu zemlju, pa pšenica ispod snega ima toplote.
Ovaj stručnjak tvrdi da je većina setve pšenice obavljena u optimalnom roku, ali nije bilo nicanja, pa će, ako nije korišćeno kvalitetno seme i u dovoljnoj količini, polja izgledati neujednačeno. Tamo gde su poštovana setvena pravila može se očekivati normalan razvoj.
Dr Mladenov je rekao i da je teško reći kako je u celini nikla pšenica. Videlo se da nema ravnomernog nicanja, a šta će biti kada se otopi sneg, ostaje da sačekamo.
Dr Mladenov je poručio ratarima, kako je objavio sajt Agro Servis plus, da ne razmišljaju o preoravanjima pšenice do marta meseca. Praksa je pokazala da nam se pšenica posle topljenja snega pokaže lepša i snažnija nego što smo je videli pre snega.
O obimu setve u Srbiji kruže različiti podaci – od četiri stotine pedeset do šest stotina hiljada hektara. Za dr Mladenova najtačniji je obim setve na oko pet stotina do pet stotina pedeset hiljada hektara. Prema podacima Žita Srbije od početka godine do 1. decembra iz naše zemlje izvezeno je šest stotina osamdeset osam hiljada tona pšenice.
