Direktor Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković izjavio je da je pokretanje procedure za usaglašavanje fitosanitarnih uslova za izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, a kukuruza u Kinu i Indiju, od ogromnog je značaja za poljoprivredu. On je objasnio da je to samo prvi korak koji znači sticanje prava na izvoz, ali ne i ugovoren posao. Saković je istakao da je otvaranje egipatskog tržišta važno zbog toga što je ta zemlja najveći kupac pšenice na svetu jer joj je godišnje potrebno deset miliona tona, što je oko tri godišnje prosečne proizvodnje Srbije.
Saković je podsetio da Egipat sada najviše kupuje pšenicu koja je proizvedena u Rusiji, a iz našeg regiona iz Rumunije. Kada se usaglase fitosanitarne i druge procedure multinacionalne kompanije, koje se bave trgovinom i koje posluju i u Srbiji, tada mogu da prodaju srpsku pšenicu Egiptu. Ta zemlja, prema njegovim rečima, ima ministarstvo koje se bavi snabdevanjem i koje raspisuje tendere i bira prodavce pšenice.
Saković je dodao da je tržište Egipta probirljivo i zahtevno jer traži kvalitetnu pšenicu i da bi iz prošlogodišnjeg roda bilo teško obezbediti takvu pšenicu zbog kiše koja je padala u toku žetve i smanjila kvalitet. On je rekao da pšenica nije ni klasirana u silosima i da je zbog toga teško izdvojiti tako velike količine, od dvadeset pet do pedeset hiljada tona, koje kupuju Egipćani, ali ne znači da narednih godina nije nemoguće ispuniti zahteve te zemlje.
Delegacija Egipta će, kako je rekao, doći narednih meseci da bi ustanovila i ko je proizvodjač i gde se pšenica skladišti, jer ih i to interesuje, a podrazumeva se zdravstvena ispravnost i kvalitet. Tako stroge zahteve Egipat i azijske zemlje su formulisale pre nekoliko godina, jer je pet godina za redom svetska proizvodnja ostvarivala hiperprodukciju pšenice, pa su kupci mogli da biraju i diktiraju uslove.
Saković je naveo da se ove godine u Srbiji ne mogu očikivati rekordni prinosi pšenice jer je bilo problema u nicanju zbog nedostatka vlage, ali za sada nema ozbiljnijih oštećenja od mraza jer je pšenica bila zaštićena snežnim pokrivačem.
On je istakao da su fitosanitarne i druge procedure pokrenute i za otvaranje tržišta Kine i Indije za izvoz kukuruza i da je taj proces sa Kinom započeo pre pet-šest godina, ali da je značajniji pomak napravljen prošle godine. Kako je rekao direktor Žita Srbije, bilo je planirano da Kinezi posete Srbiju i obiđu njive kukuruza u oktobru, ali je berba tada bila završena, pa će verovatno doći ove godine.
Saković je ocenio da će mogućnost izvoza kukuruza u Kinu biti značajnija od izvoza pšenice u Egipat jer Srbija više izvozi kukurza nego pšenice.