Republički zavod za statistiku je objavio da je u Srbiji pšenicom zasejano pet stotina šezdeset šest hiljada hektara, a od toga u AP Vojvodini tri stotine hiljada hektara.
Republički zavod za statistiku je objavio da je u Srbiji pšenicom zasejano pet stotina šezdeset šest hiljada hektara, a od toga u AP Vojvodini tri stotine hiljada hektara. Ukupna jesenja setva pšenice je osamdeset devet odsto od prošlogodišnje, kada je zasejano šest stotina trideset tri hiljade hektara. Setva u Vojvodini je manja za oko deset odsto. Međutim, već nekoliko godina uzastopno u Pokrajini ratari seju više pšenice nego u ostalom delu republike. Desetogodišnji prosek površina zasejanih hlebnim žitom je pet stotina šezdeset tri hiljade hektara . Kako je objavio portal Agro servis plus, ranijih godina, setvene površine Zavod je povećavao u svojim izveštajima i to pre početka žetve, što je uticalo i na formiranje manje otkupne cene. Sa prinosom od samo četiri hiljade kg zrna po hektaru moguće je ostvariti rod veći od dva miliona tona, što bi omogućilo i izvoz više od trećine roda.
Za svaku procenu pšenice u ovoj godini sada je rano govoriti, kažu stručnjaci i poručuju da je sada potrebno obaviti prihranu ako je prethodno obavljena analiza zemljišta. Govoreći o stanju pšenice dr Miroslav Malešević, je rekao da s obzirom da je sada naišao period lepog vremena, malo toplijeg nego što je uobičajeno za ovo doba godine, taj period je pozitivno uticao na porast pšenice i ona koliko-toliko nadoknađuje izgubljeno vreme tokom jeseni i zime, kada je zbog suše dugo i sporo nicala. Prema rečima dr Maleševića ovo daje neko ohrabrenje poljoprivrednim proizvođačima da prinos ne mora biti tako loš, kako se strahovalo. U ovom trenutku, može se reći, vremenski uslovi su povoljni za pšenicu. Istovremeno ovo je pravo vreme za početak prihranjivanja i za primenu azotnih đubriva, od kojih se u ovom trenutku mnogo više očekuje nego u nekim „normalnim” godinama.
Prihranjivanje se uglavnom i obavlja ovih dana i u narednih mesec dana će sve i biti prihranjeno. Na taj način pšenici će biti obezbeđeno dovoljno hraniva. Pšenica je zaostala u porastu u odnosu na „normalne” godine. Ima pšenice koja ima tek dva lista, što sigurno ne obećava neki veliki potencijal. Stručnjacima najviše brige zadaje slabo razvijeni korenov sistem. Korenov sistem je ostao plitak zbog kasnog nicanja i ostaće do kraja vegetacije plitak-objasnio je dr Malešević.
To , kako je rekao, znači da će se gro korena razvijati između trideset i četrdeset cm, vrlo malo korenove mase će biti do šezdeset cm i to može da stvara probleme u kasnijim fazama kada biljke budu trošile mnogo više vode i hrane, a neće imati dovoljan kapacitet korena da to ishrani. Zbog toga će se pred proizvođačima naći čitav niz mera nege kojima bi trebalo da pomognu biljci da maksimalno iskoristi potencijal. Stručnjaci su saglasni da se ne mogu očekivati neki spektakularni prinosi. Slična je situacija i u okruženju i to je izazvalo porast cena na tržištu i to je ono što stimuliše proizvođače da ulažu u budući rod.
