Sušno i hladno proleće ugrožava jesenas zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su oštetile devedeset odsto ranih kajsija i trešnji.
Sušno i hladno proleće ugrožava jesenas zasejanu pšenicu, ječam i raž, a niske temperature su devedeset odsto oštetile rane kajsije i trešnje, pa ovu poljoprivrednu godinu prati mnogo problema i sve je neizvesnija. Stručnjak za poljoprivredu Milan Prostran je rekao da je manjak padavina omogućio da se poseju prolećne kulture, među kojima je najvažnija šećerna repa, ali da već nekoliko godina nema vlage ni u dubinskim depoima iz kojih biljke crpe vlagu kada nema površinske. On je naveo da veći deo pšenice na oko pet stotina sedamdeset hiljada hektara je posejan van optimalnog roka i ona je slabo nikla pa je deo preoran i ne treba očekivati velike prinose i viškove za izvoz.
Prostran je dodao da se smanjuju i površine zasejane šećernom repom jer je, zbog liberalizacije tržišta i pritiska proizvođača šećera od šećerne trske, čija je proizvodnja rentabilnija, započela „kriza šećera“, pa bi proizvođači te industrijske biljke trebalo da insistiraju na čvrsto sklopljenim ugovorima i garantovanju cene. Prostran je istakao i da su rane trešnje i kajsije u Grockoj, Smederevu, Topoli i drugim voćarskim krajevima koji su na manjoj nadmorskoj visini, uglavnom propale.
Poljoprivrednicima će, kako je naglasio ova godina biti teška jer će zbog velike suše i otpornosti zemljišta potrošnja goriva biti veća za oko dvadeset odsto.
Tvrdo zemljište će, prema njegovoj proceni, povećati i lomove delova i kvarove na traktoru, pa je dobro što je bar odložena registracija traktora što bi bio dodatni izdatak.
Prema Prostranovoj oceni godina ne nagoveštava ništa dobro, pa ne zna da li će državu zbog toga zaboleti glava, ali svojevremeno se poljoprivrednicima pomagalo na razne načine, a to čini i EU.
