Ministarstvo zaštite životne sredine je saopštilo da je Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše, obeležen kako bi se ukazalo na to da pogubne posledice dezertifikacije i degradacije zemljišta, uz smanjenje biološke raznovrsnosti, zahtevaju široku zajedničku akciju.
Obeležavanjem ovog dana, Ministarstvo zaštite životne sredine je još jednom ukazalo na to da je priroda nemilosrdna u odgovoru na posledice delovanja čoveka. Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je istakao da se Srbija, iako nema izražen proces dezertifikacije kao neke afričke ili dalekoistočne zemlje, suočava poslednjih decenija sa svim oblicima degradacije zemljišta. Ministar je naglasio da je zemljište prvorazredni prirodni resurs koji je najviše izložen degradaciji usled delovanja čoveka, i zato je njegovo očuvanje i zaštita od devastirajućih procesa jedno od najznačajnih pitanja u zaštiti životne sredine.
Prema Trivanovim rečima, u cilju sprečavanja dalje degradacije zemljišta, Srbija će primeniti nekoliko najznačajnijih mera, među kojima je na prvom mestu pošumljavanje.
Dekan Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ratko Ristić istakao je da su šume najbolje sredstvo za prevenciju i ublažavanje posledica klimatskih promena, ali da se u Srbiji nedovoljno intenzivno pošumljava. On je rekao da je i prostornoplanskim dokumentima predviđeno da Srbija poveća procenat pošumljenosti na četrdeset dva odsto, a da je nedopustivo da AP Vojvodina ima još uvek približno šest koma dva odsto teritorije pod šumom, iako je planirano da se ona poveća na oko dvanaest odsto.
Ujedinjene nacije su ustanovile Svetski dan borbe protiv dezertifikacije i suše kako bi ovaj problem stavile u fokus međunarodnog delovanja i zajedničkih globalnih napora.
Međunarodna konvencija o borbi protiv dezertifikacije, zajedno sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti i Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama predstavljaju ključne međunarodne platforme za zaustavljanje trenda globalne degradacije životne sredine i prirode.
