Pravoslavni vernici danas obeležavaju jedan od najvećih srpskih praznika, Vidovdan.

Za ovaj praznik se vezuju mnoga verovanja, koja se vekovima prenose s kolena na koleno .Vidovdan zbog svevideće moći starog slovenskog božanstva Vida, važi za dan proricanja i gatanja, najčešće uz pomoć trave vid, poznate u narodu i kao vidac, vidić, vidovka ili vidovčica. Upravo ova travčica je ono što će vam trebati za izvođenje vekovima starog rituala.

Vidovdan je nepokretni verski praznik. Srpska pravoslavna crkva Vidovdan je prvi put unela u svoje kalendare krajem 19. veka iako u spisima ne postoji svetac sa ovim imenom. Danas se obeležava sećanje na Svete mučenike Vita, Modesta i Kriskentija, proroka Amosa, kao i Svetog mučenika kneza Lazara i Svete Srpske mučenike u znak sećanja na legendarni Kosovski boj iz 1389. godine.

Ipak, u ranijim vremenima ovaj dan je bio posvećen Svetovidu, jednom od najvećih slovenskih bogova, pa se i najveći broj običaja vezuje za tradiciju mnogo stariju od hrišćanstva. U narodnim predanjima, Svetovid leči od očnih bolesti i omogućava slepima da progledaju, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji „otvara oči“.

Veruje se da na Vidovdan treba ustati pre zore i, gledajući prema Suncu, reći: „Oj Vido, oj Vidovdane, daj mi vid dok sam živ!“

U nekim krajevima naše zemlje, ovaj vid se nabere veče uoči Vidovdana i stavi u posudu sa vodom, gde stoji do ujutru. Na Vidovdan „se valja“ da se svaki član domaćinstva umije vodom vidovkom, za koju se veruje da može da isceli mnoge rane i bolesti.

Drugi, na Vidovdan gledaju kakvo je vreme: ako danas bude vedro, svu odeću treba izneti napolje da se provetri i napuni dobrom energijom. Ako bude oblačno, potrebno je prekrstiti oblake, pa će i kiša koja padne biti blagotvorna i dobra za useve.

Na Vidovdan se izbegava svaki rad. Sa druge strane, „valja se“ da se jede zrelo voće. U Kačeru podno Rudnika na Vidovdan su iznošene i kese s novcem – da se vidi i izbroji ko je koliko u prethodnoj godini postigao.

Na ovaj dan se ne igra i ne peva u znak poštovanja prema mrtvima.