Kada bi Srbija krenula sa sistemom „dve kante“, godišnje bi uštedela oko 35 miliona evra, koliko se sada bukvalno baca u kontejnere za smeće, pokazuju istraživanja. Zbog povećanja količine nepovratne ambalaže, kao i zbog povećanja standarda i promene navika, količina otpada je u stalnom porastu. Odvojenim sakupljanjem otpada možemo bitno smanjiti količinu otpada koji se odlaže na deponije i tako zaštiti životnu sredinu, saglasni su naši sugrađani koje smo pitali da li razdvajaju otpad prilikom odlaganja u kontejnere.
Sakupljanje komunalnog otpada u Srbiji obavljaju uglavnom javna komunalna preduzeća čiji su osnivači lokalne samouprave. Problemi upravljanja otpadom nisu jednako i ravnomerno izraženi u svim lokalnim samoupravama i aktivnosti na uvođenju integralnog sistema se ne odvijaju istim intenzitetom. One prvenstveno zavise od mogućnosti pojedinih lokalnih samouprava. U Srbiji ne postoji sistemski organizovano odvojeno sakupljanje, sortiranje i reciklaža otpada. Postojeći stepen reciklaže, odnosno iskorišćenja otpada je nedovoljan.
Reciklirani papir ili karton umanjuje seču drva, a ako recikliramo plastiku koristimo manje nafte, odnosno njenih derivata i na taj način štedimo važan prirodni resurs. Kada već u kući razdvojite amablažni, suvi, od kuhinjskog, mokrog, otpada, napravili ste na prvi pogled mali, ali jako važan korak u lancu upravljanja otpadom. Sve ovo usmereno je na zaštitu životne sredine – okruženja u kome mi sada živimo, a koje treba da ostavimo narednim generacijama na korišćenje.
Za sada, tek trećina od ukupne količine otpada koji stigne na deponiju se usmerava na traku za razvrstavanje. Međutim, ako odvajamo smeće već u kućama, ubrzaćemo ovaj proces. Što se brže i više razdvaja suvi otpad, to će se brže i više obrađivati i mokri odnosno komunalni otpad. Na kraju, recimo I to da nam za razdvajanje otpada ne trebaju posebne kese, kante i ulaganja, bitni su samo dobra volja, malo truda i obaveštenost.
