U proteklih godinu i po dana poljoprivredni inspektori su u Srbiji oduzeli i uništili više od pet stotina šezdeset litara rakije u rinfuzu vredne oko jedan koma jedan milion dinara, a koja nije imala deklaraciju i nije prošla proveru bezbednosti po zdravlje ljudi. U Ministarstvu poljoprivrede su rekli da su u cilju praćenja bezbednosti i kvaliteta proizvoda na tržištu, tokom 2018. godine i u prvom polugodištu ove godine, poljoprivredni inspektori sproveli preko dve hiljade dve stotine kontrola na pijacama i u ugostiteljskim objektima .

Međutim, u Srbiji skoro da ne postoji turistička manifestacija na kojoj ne može da se pronađe domaća rakija bez akciznih markca. Nadležne institucije očigledno ne mare mnogo za to, jer osim što država gubi novac od akcize, građani ne mogu da budu sigurni ni u zdravstvenu ispravnost tog proizvoda.

Iz Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije su upozorili da takav alkohol nije poreklom iz registrovanih radnji za tu delatnost, pa samim tim ne poseduje ni potrebne papire. Suštinski problem je taj što je to proizvod na koji nije plaćena akciza i porez, a uz to, ona nije prošla nikakvu zdravstvenu proveru. Sa stanovišta bezbednosti to je rizičan proizvod. Takva prodaja remeti tržišne uslove. I na kraju, to je nelegalan proizvod. Takva rakija često se provlači uz prodaju domaćih proizvoda, džemova, suvenira.

Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše mnogo montažne kućice, tezge, pa čak ni lokale koji se zakupljuju za prodaju domaćih proizvoda. Tako, često uz “domaću ljutu” mogu da se provuku i mesne prerađevine, bez ikakvih pratećih papira.Zakon je zabranio prodaju alkoholnih pića na pijacama i prostorima koji nisu predviđeni za to, pa je ovo pitanje za poresku i poljoprivrednu inpspekciju.

Iz Grupacije su podsetili  da se ne sme staviti u promet nešto što ne dolazi od registrovanog proizvođača. A da bi neko bio u registru proizvođača jakih alkoholnih pića, mora da ima registrovanu firmu ili preduzetničku radnju. Tačnije, mora da ima akciznu markicu. Takvi proizvodi često nisu pravilno ni deklarisani, pa se tu daje lažna informacija potrošaču o robi .

Prema nekim procenama, budžet Srbije na crnom tržištu jakih alkoholnih pića gubi godišnje više od sto pedeset miliona evra.  Podaci pokazuju i da neregistrovani proizvođači na tržište plasiraju oko pedeset miliona litara žestokih alkoholnih pića.