Igre na sreću su bojnije i učestalije u kriznim vremenima kada im se ljudi okreću u nadi da će tako ostvariti dodatne prihode.
Igre na sreću sve su brojnije što je ekonomska kriza veća jer su ljudi tada dovedeni u situaciju da svoju egzistenciju ne mogu da ostvare pomoću realnih prihoda. Ljudi se tako nadaju, maštaju, sanjaju bolji život, veću kuću, dobar automobil. Psiholog Božina Mrdović rekao je da je ovo podneblje tradicionalno sklono hazarderstvu odnosno igrama na sreću, posebno violentni tipovi, kakvi su na ovom balkanskom području, impulsivci koji idu na sve ili ništa. Dok mnogi smatraju da u igranju igara na sreću nema ništa loše ako je sve organizovano u skladu sa zakonom i pod pokroviteljstvom države pogotovo jer se deo tako ostvarenih prihoda troši na finansiranje opštekorisnih delatnosti, ima i onih koji igranje ovih igara smatraju grehom i nečasnim poslom. Zrenjanince smo pitali da li igraju igre na sreću.
Prema zakonu o igrama na sreću igrama na sreću smatraju se igre u kojima se učesnicima, uz naplatu, pruža mogućnost da ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, pri čemu dobitak ili gubitak ne zavisi od znanja ili veštine učesnika u igri, nego od slučaja ili nekog neizvesnog događaja. Igre na sreću priređuju se radi razonode učesnika, ostvarivanja dobitaka u novcu, stvarima, uslugama ili pravima i ostvarivanja sredstava koja su prihod budžeta Republike Srbije. Deo sredstava koji je prihod budžeta Republike Srbije u iznosu od 40%, koristi se za finansiranje Crvenog krsta Srbije, organizacija osoba sa invaliditetom i drugih udruženja čiji je cilj unapređenje socijalno-ekonomskog i društvenog položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, ustanova socijalne zaštite, sporta i omladine, lokalne samouprave i lečenja retkih bolesti.
