Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija. U narodu se veruje da se danas ne sme „ni konac u iglu udenuti“, ali treba izbegavati i još neke, leti omiljene radnje.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka, tokom vladavine cara Dioklicijana u Južnoj Anadoliji, u Antiohiji. Kao jedinica neznabožačkih roditelja, krstila se u 12. godini, zbog čega je se otac odrekao. Zbog vere u Gospoda, posle teških muka, posečena je mačem u 16. godini a njene mošti postale su čudotvorne i isceliteljske, pa su oduvek poštovane.
Praznik ove svetiteljke proslavlja se 30. jula, nije crvenim slovom obeležen u crkvenom kalendaru, ali je izuzetno poštovan u srpskom narodu, naročito među ženama. U tradiciji Sveta Marina je predstavljena kao sestra Svetog Ilije, čiji se dan proslavlja 2. avgusta. Prema predanju, ona od brata krije kada je njegov praznik da on ne bi od sreće i slavlja gromovima uništio ceo svet. Ali i Marija pali i kažnjava ognjem, po čemu je i dobila naziv Ognjena. Zato se danas ništa ne radi, ni u kući, ni u polju, a u narodu je poznata zabrana „ni konac u iglu udenuti“. Ako se ovo ne ispoštuje, veruje se da će se tako svetiteljka uvrediti, pa će poslati vatru i gromove. Postoji poslovica koja kaže: „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u letinu!“
Na ovaj dan niko ne radi, pogotovo žene, jer se smatra da danas nijedan posao ne može doneti sreću. Narodno predanje pamti mnoge nesrećne slučajeve koji su se dogodili na današnji dan, kada su se plivači udavili u rekama i jezerima. Zato se veruje da na Ognjenu Mariju treba izbegavati kupanje u „velikim vodama“. I pored letnje žege, osveženje u bazenima, rekama i drugim većim vodama treba ostaviti za sutrašnji dan.
