Poljoprivredni proizvođači očekuju da otkupna cena suncokreta bude između trideset pet i četrdeset dinara, jer bi ratari tada mogli ostvariti zaradu. Žetva pšenice je završena, reklo bi se u idealnim vremenskim prilikama, bez kišnog perioda pri ubiranju useva, pa su sada pogledi usmereni ka suncokretu i soji u iščekivanju da vreme posluži ratare i da i žetvu uljarica završe bez vremenskih oscilacija.
Krajem avgusta, kako je preneo novosadski Dnevnik, očekuje se da počne žetva suncokreta, a poljoprivredni stručnjaci napominju za tu uljaricu da biljci ne treba kiše, da će i pri visokim dnevnim temperaturama izdržati dok ne stignu žeteoci i da se, gledajući kako usev izgleda na njivama, može očekivati dobar rod.
Suncokreta smo ove godine posejali na dve stotine trideset pet hiljada hektara, ali je preoran na parcelama gde je bilo poplava i vremenskih nepogoda pa sada, po podacima ”Žita Srbije”, ta kultura pokriva dve stotine dvadeset hiljada hektara, koliko je zauzela i soja.
Prošle godine je suncokret zauzeo dve stotine četrdeset pet hiljada hektara, prosečan prinos bio je tri koma jedna tona po hektaru, pa je naša zemlja imala sedam stotina šezdeset hiljada tona zrna.
Stručnjaci su objasnili da se od ove žetve suncokreta ne očekuju odstupanja u pogledu prinosa, a to znači da ćemo i ove godine imati približno iste količine tih poljoprivrednih kultura, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Prošlogodišnji suncokret je već prodat i prerađen, ali soja još nije. U pogledu cene, ukoliko bi žetva suncokreta krenula sada, otkupna cena bi bila kao i prošlogodišnja, oko trideset dinara za kilogram.
Naše potrebe za suncokretom se kreću između pet stotina pedeset i pet stotina šezdeset hiljada tona, a količine iznad tih se izvoze, a otvaranje tržišta Turske za suncokretovo ulje ne znači istovremeno i da će cena te uljarice biti viša. Nova tržišta, kako su naveli stručnjaci, samo otvaraju mogućnost da ratari pre prodaju usev i brže dobiju novac.
