Sveti Ilija smatra se jednim od najvećih proroka u hrišćanstvu. Mladost je proveo u molitvama u pustinji. Zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene. Starozavetni prorok i novozavetni hrišćanski svetitelj veoma je poštovan u pravoslavlju. Slavi se 2. avgusta kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera, a u narodu je poznat kao Ilija gromovnik.
Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst. Takođe, narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega leto polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka: „Od Svetog Ilije, sunce sve milije”.
Veruje se i da med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa majke njime mažu decu po obrazima da budu zdrava. U južnoj Srbiji veruju da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan.
Na svetog Iliju kažu da ne valja ulaziti ni u vinograde.
U mnogim delovima Srbije organizuju se sabori i poštuju se raznorazni običaji kako dogodine ne bi bilo oluje i grada.
Sveti Ilija Gromovnik slavi se kao krsna slava, ali se ne kuva žito, jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ.
