Stručnjaci za poljoprivredu su ocenili da visoke temperature u Srbiji neće značajno oštetiti kukuruz i očekuje se rod sličan rekordnim godinama, od oko osam tona po hektaru.
Oni su podsetili da je kukuruzom zasejano devet stotina sedamdeset hiljada hektara i da se očekuje ukupan rod od oko sedam,koma osam miliona tona. Kukuruz je u fazi voštanog zrenja, jer su ove godine pretežno zasejane rane sorte, pa mu visoke temperature neće smetati, osim manjih područja gde nije padala kiša i gde je zemlja peskovita. Berba kukuruza bi prema procenama mogla da počne sredinom septembra. Rekordan prinos kukuruza, u proseku od osam tona po hektaru, ostvaren je 2016. i 2018. godine i ova godina bi po prinosu mogla biti slična. Procenjeno je da bi višak kukuruza za izvoz ove godine mogao da iznosi oko tri miliona tona. Ipak pojedini poznavaoci prilika su rekli da u prognozi roda treba biti obazriv sve dok se kukuruz ne smesti u ambare. Tako od suše koja je zahvatila pojedina područja neće biti veće štete, ali rizici uvek postoje dok se rod ne skine sa njiva jer je krajem jula 1986. godine, kada se očekivao rekordan prinos od oko dvanaest miliona tona olujni vetar oštetio oko trideset odsto roda. Takođe se podseća da rod kukuruza ima udeo od petnaest do dvadeset odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji i da će se uglavnom izvesti kao sirovina, jer prerađivačka industrija nije oživela, a ni stočarstvo se nije previše razvilo da bi se ta žitarica koristila za ishranu stoke i proizvodnju finalnih proizvoda.
Predstavnici pojedinih udruženje kao što Udruženje poljoprivrednika Pančevački ratari su rekli da je značajne površine pod kukuruzom u pančevačkom ataru oštetio grad. Na tim njivama će rod biti slab, a na ostalim, ne rekordan, ali dobar mada se to još ne zna jer je do branja više od mesec dana, a sorte kukuruza koje kasnije zru su još u mlečnoj fazi. Inače svaku kišu od proleća u pančevačkom ataru je pratilo nevreme pa tako rizici u proizvodnji kukuruza postoje sve do njegovog branja.
