Žetva suncokreta započeće za desetak dana, a proizvođači će rod predavati otkupljivačima na osnovu ugovora bez cene odnosno blanko. Kako su naveli iz udruženja „Pančevački ratari“ cena će se znati tek za mesec ili dva. Kada se preda suncokret, jer paori nemaju mogućnosti da tolike količine lageruju kod kuće, cena se ne zna nego su ugovori potpisani blanko, jer otkupljivači čekaju da vide kako će se suncokret plaćati na svetskom tržištu kada se završi žetva u Ukrajini i Rusiji, gde su najveći proizvođači te uljarice.
Otkupljivači, a najveći su Dijamant, Sojaprotein i Viktorija, plaćali su 2012. godine suncokret pedeset pet dinara po kilogramu, a 2013. godine cena je pala na dvadeset četiri dinara i od tada se kreće od trideset do trideset dva dinara bez poreza na dodatu vrednost , što ne pokriva ni direktne materijalne troškove. Otkupljivači su prema ocenama ratara ukinuli slobodno tržište, a dokaz je da će, po dogovoru, svi ponuditi istu, minimalnu cenu. Da bi se pokrili direktni materijalni troškovi i obezbedila zarada, a da se ne uračunava porez i amortizacija mašina, cena bi trebalo da bude barem četrdeset dinara za kilogram bez PDV-a.
I u Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije su rekli da su proizvođači nezadovoljni zato što otkupljivači preuzimaju suncokret bez otkupne cene, a posle mesec-dva dana ponude „navodno akontnu cenu, što znači da je podignu simbolično za dinar-dva. Zbog toga paori predlažu javni protest.
U Srbiji je ove godine suncokretom je zasejano dve stotine dvadeset hiljada hektara, odnosno dvadeset hiljada hektara manje nego prošle godine. Očekuje se i da prosečan prinos na njivama gde nije bilo grada bude oko tri koma pet tona po hektaru.
