Agroanalitičar Žarko Galetin je procenio da početna cena novog roda kukuruza u Srbiji, u vreme žetve, neće preći četrnaest din/kg bez uračunatog PDV-a.
Prema njegovoj proceni cena kukuruza novog roda startovaće sa trinaest koma pedeset dinara do, najviše, četrnaest din/kg bez PDV-a. To nije neočekivano, jer je takva cena bila i prošle godine u doba žetve kukuruza. Galetin je istakao da je ta ratarska kultura izložena velikim tržišnim rizicima. Rizici leže, pre svega, u sasvim solidnoj ponudi kukuruza, kako na svetskom i regionalnom tržištu, tako i domaćem. Kako je naveo Galetin , očekivani dobri prinosi kukuruza na tim tržištima sigurno će oboriti njegovu početnu cenu, pogotovo u prvim mesecima posle žetve kukuruza, kad će prinosi izvršiti značajan pritisak na strani ponude. Zato nije realno očekivati u Srbiji dobru cenu. To je razlog što se domaćim proizvođačima mora objasniti da ne gaje prevelika očekivanja u pogledu prve cene kukuruza.
Kao poznavalac agrarnih prilika, Galetin smatra da, ipak, neće biti sve tako crno, kad je reč o ceni novog roda žutog zrna. On je naglasio da kako vreme od žetve bude odmicalo, tako će cena kukuruza pomalo rasti u odnosu na početnu. Koliko – to je već drugo pitanje. Ali ono što našim proizvođačima može da ide u prilog jeste značajan rast svetske tražnje, pre svega najvećeg potrošača kukuruza, Kine. Upravo je to razlog što je nivo svetskih zaliha kukuruza u ovom trenutku na petogodišnjem minimumu.
Galetin je ocenio da bi ta okolnost mogla da utiče da u nekom periodu pred kraj godine ili kasnije na proleće naredne godine, cena novog kukuruza premaši nivo maksimalne cene prošlogodišnjeg roda, koja je iznosila šesnaest koma pedeset din/kg bez PDV-a.
Navodeći da je ove godine u Srbiji pod kukuruzom posejano nešto više od devet stotina hiljada hektara, Žarko Galetin je precizirao da bi ukupan ovogodišnji prinos trebalo da bude šest miliona tona.Taj prinos bi potpuno zatvorio domaće bilansne potrebe i oslobodio izvozni višak od oko dva miliona tona kukuruza, što će Srbiju svrstati među deset najvećih izvoznika u svetu.
Galetin je upozorio da je kukuruz u Srbiji u poslednjih pet godina izgubio apsolutno dominantnu poziciju u setvenoj strukturi. Kako je objasnio, sve do pre pet-deset godina kukuruz je zauzimao redovno više od milion hektara na našim poljima i malo je verovatno da će se kukuruz vratiti na ove izgubljene površine.
