Kilogram meda na beogradskom tržištu se prodaje za osam stotina dinara, a u sezoni najveće potražnje, na jesen i tokom zime, cena će preći i hiljadu dinara jer je proizvodnja meda u Srbiji ove sezone na minimumu.
Srbija, zavisno od pašne sezone, godišnje proizvede od šest do dvanaest hiljada tona meda, najviše bagremovog, koji je i najtraženiji. Iako preciznih podataka nema, taj prinos ove godine je daleko manji, do te mere da pojedini pčelari nisu iscedili nijedan kilogram bagremovog meda. Uzrok ogromnom deficitu meda, kako su objasnili , jesu krajnje nepovoljni vremenski uslovi, ali i nekoliko masovnih trovanja pčela u različitim krajevima Srbije.
Kako su naveli u Asocijaciji pčelarskih organizacija Kolubarskog, Mačvanskog i Sremskog okruga na stanje je uticala kiša i to na prvim udarnim pašama zbog čega je ovogodišnja i najznačajnija bagremova paša potpuno podbacila u prinosima. Dani nakon kiše su bili toliko hladni da pčele nisu izletele iz košnica, a i kada su izlazile, to je bilo tek oko podneva, ali ne toliko intenzivno. Dešavalo se da i ranijih godina bude dosta kiše i da one donesu izvesnu količinu meda, ali se nije kao ove godine dogodilo da podbace sve paše. Sva jaka društva ove godine su se rojila, što je zbog vremenskih prilika nemoguće bilo sprečiti.
Uz loše vreme, kako je navedeno na portalu Agropres, pčelare su ove godine zadesili masovni pomori pčela. Razlog je upotreba zakonom zabranjenog prskanja voća insekticidima, i to baš u vreme cvetanja. Tako je najpre uništeno šest stotina pčelinjih zajednica na području Sivca, četiri stotine ih je stradalo na području Valjeva, a slično se dešavalo na područjima Kovačice, Aleksinca i Barajeva. Minimalna trovanja prinos bagremovog meda smanjila su za trećinu, a tamo gde su pomori bili veći šteta je bila stopostotna.Zbog svega većina pčelara bagremov med uopšte nije cedila. Nakon toga, ko je selio košnice na lipu bilo je određenih količina, oko desetak kilograma. Suncokret je ranijih godina donosio prosečan prinos oko dvadeset kilograma, a ove godine jedva do deset kilograma po košnici. Sve to će se odraziti na cenu meda u narednom periodu.
Kilogram bagremovog meda, i to lanjskih zaliha, može se u unutrašnjosti Srbije još uvek kupiti za sedam stotina dinara, ali je njegova cena na beogradskom tržištu već osam stotina i više dinara. Zbog deficita meda, kako procenjuju pčelari, tokom jeseni i zime kada je najveća potrošnja ovog proizvoda, bagremov, lipov i livadski med neće biti ispod hiljadu dinara za kilogram.Iz Srbije je u 2018. godini izvezeno oko dve hiljade sedam stotina pedeset tona meda, što se ove godine neće dogoditi.Rekordna proizvodnja od devet hiljada pet stotina tona zabeležena je je 2013.g. kada je izvezeno oko četiri hiljade pet stotina tona meda.
