Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.
Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo devedeset pet odsto robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za osam koma sedam odsto u poređenju sa prošlom.
Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama Evroazijske ekonomske unije iznosio je tri koma četiri mlijardi dolara, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio milijardu sto miliona dolara, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.
Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević je podsetio da nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala.
Ulazak u Evroazijsku ekonomsku uniju , tržište sa više od sto osamdeset miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na devedeset devet koma pet odsto.Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.
Kako je rekao ministar trgovine Rasim Ljajić, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za osamnaest što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima. On je dodao da je plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta Evroazijske ekonomske unije na milijardu pet stotina miliona dolara.
Robna razmena Srbije sa zemljama Evroazijske ekonomske unije iznosila je svega sedam koma pet odsto od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi nešto više od četrdeset pet milijardi dolara. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od šezdeset odsto ukupne razmene Srbije.
Analitičari smatraju da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom. Prema njihovom mišljenju sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u Evroazijskoj ekonomskoj uniji, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo.
