Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju Krstovdan, koji u crkvenom učenju označava nalaženje krsta na kojem je razapet Isus Hristos.Krst je, prema predanju, 326. godine pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina, kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Krstovdan ili Vozdviženije Časnog Krsta je u crkvenom kalendaru praznik koji se obeležava još od prvih godina zvanične hrišćanske propovedi. Veruje se da su čudotvornom moći Časnoga Krsta vaskrsavani umrli i isceljivani mnogi bolesnici i zbog toga se naziva Časnim i životvornim. Krst je 628. godine uzdigao na Golgotu i položio ga u hram Svetog Vaskrsenja car Iraklije.
Na Krstovdan se posti, a u narodu je poznata izreka: „Ko se krstom krsti, na Krstovdan posti“. Mnoga narodna verovanja se vezuju za današnji dan, a jedno od njih je da, ako je na Krstovdan oblačno – zima će biti sa puno snega, a ako je suvo – biće sušna godina.
Stari je običaj da se na ovaj dan stoka premazuje katranom u zanku krsta da bi se zaštitila od bolesti. U narodu se veruje da se na Krstovdan zmije povuku na počinak i da ih od tada više nema.U svim selima isplaćuju poljake, koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno o Đurđevdanu.U našem narodu se veruje da na Krstovdan – 11. po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru, treba iskopati rupe za sađenje voćaka, kako bi im se grane što više razgranale. Za ljude rođene na ovaj dan veruje se da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Običaj je da se na današnji dan bere i posvećuje bosiljak. Slavi se kao krsna slava.