Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, pogotovo u Vojvodini, gde se nalazi oko milion sedam stotina hiljada hektara obradivih oranica, njive bi uskoro mogle da postanu neplodne.
Stručnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemljištu već pao ispod tri odsto, što je na granici optimalnog. Organske materije je, inače, pre početka intenzivne poljoprivredne proizvodnje na vojvođanskim njivama u drugoj polovini XX veka, bilo je više od pet odsto, a samo u prethodnih dvadeset godina, taj nivo je pao sa tri koma pet na ispod tri odsto.
Stručnjaci su istakli da je krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje. U suprotnom, Vojvodinu uskoro nećemo moći da zovemo žitnicom ni Srbije, a kamoli Evrope. Srbiji, a posebno Vojvodini, kako je ocenio čalan Akademijskog odbora za selo, Branislav Gulan, preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati nesagledive posledice i na proizvodnju. Negativni efekti već su vidljivi, jer uprkos tome što se primenjuju kompletne agrotehničke mere, prinosi opadaju.
Oko sedamdeset pet odsto površine Vojvodine pokriveno je sa dva tipa zemljišta, černozemom i ritskom crnicom, koja je u drugoj polovini prošlog veka imala sadržaj organske materije iznad pet odsto, a danas je ovoliki sadržaj humusa prisutan na samo jedan odsto površina. Problem je i to što rapidno opada stočni fond – u prethodne tri decenije po stopi od dva do tri odsto godišnje. U tome leži odgovor na pitanje zašto se na većini njiva, a u Srbiji ima četiru koma jedan milion hektara obradivih polja, ne koristi stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva.
S druge strane, dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje. Prema podaciam Republičkog zavoda za statistiku voda sada stiže samo na jedan koma pet odsto oranica. Istovremeno u svetu se navodnjava sedamnaest odsto površina.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će, čak i ako se izgrade novi sistemi za navodnjavanje, ali bez stajskog đubriva Vojvodina, već za pola veka, postati pustinja po prinosima. A, zaoravanje, umesto paljenja žetvenih ostataka, moglo bi i te kako da pomogne oporavku njiva.
Subvencionisanje proizvođača koji na pravilan način neguju stajnjak, takođe bi pomoglo i bilo bi dragoceno, dok državu ne bi koštalo puno.
