Povodom 165 godina od rođenja Mihajla Pupina, na kući koja je nekada bila u njegovom vlasništvu postavljena je spomen ploča, a u planu je da kuća u doglednom periodu postane centar za mlade talente.
Mihajlo Pupin rođen je 1854. godine, a povodom 165 godina od njegovog rođenja na kući u ulici Kej 2. oktobra broj 9 postavljena je spomen ploča i kako i piše “U znak poštovanja i uspomenu na velikana srpske i svetske nauke spomen obeležje postavlja Udruženje građana “Pupinovo nasleđe” uz podršku Grada Zrenjanina”. Mihajlo Pupin je ovu kuću kupio 1922. godine i ustupio je na korišćenje svojoj sestri, a kasnije je zaveštao testamentom svom sestriću. Kuća je konfiskovana od strane države 1949. godine. Zamenik gradonačelnika Saša Santovac rekao je da je spomen ploča postavljena u znak zahvalnosti Mihajlu Pupinu, kao najvećem naučniku sa prostora Banata, za sve što je postigao u svetu nauke. On je takođe rekao i da je Zrenjanin oduvek poštovao lik i delo Mihajla Pupina.
UG “Pupinovo nasleđe” je zajedno sa gradom Zrenjaninom uspelo da obezbedi glavni projekat za rekonstrukciju ove kuće, a troškovi njenog renoviranja i opremanja iznosiće prema procenama oko 100 000 evra. Plan je da kuća postane centar za talente u kom će se nalaziti velika multimedijalna učionica, mala učionica, biblioteka, prostorija društva inžinjera i Pupinova spomen soba.
Prilikom otkrivanja spomen ploče predstavljena je i ilustrovana biografija Mihajla Pupina pod nazivom “Od useljenika do pronalazača”, kojom se stanovnicima naše zemlje, ali i strancima kroz inostrana izdanja predstavlja ne samo Mihajlo Pupin nego i likovna umetnost s kraja XIX i početka XX veka.
U knjizi se nalazi 101 umetnička slika i fotografija na 330 strana. U pitanju su dela likovnog stvaralaštva s kraja XIX i početka XX veka. Dobar deo tih slika Pupin je otkupio i one se nalaze u Narodnom muzeju, a tu su i dva portreta Vuka Karadžića i Njegoša koji se nalaza na Univerzitetu u Pitsburgu, kao i deo o Svetom Savi, koji je prema rečima priređivača Miroslava Stankovića izbačen još sedamdesetih godina prošlog veka iz ideoloških razloga.
