Kategorizacija voćnih rakija kao i prisustvo metil-alkohola koji se nalazi u našim voćnim rakijama a koga nema u jakim alkoholnim pićima koja se konzumiraju u Evroazijskoj uniji potencijalni su problemi pri izvozu.
Ono što je dobro da na tim velikim tržištima mi nemamo konkurenciju pošto proizvodimo novu kategoriju pića. Nedavno potpisanim sporazumom u Moskvi o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske unije predviđeno je da će naši proizvođači na to tržište moći da izvoze neograničene količine voćnih rakija.
U udruženju za prehrambenu industriju Privredne komore Srbije su naveli da se potpisanim ugovorom otvaraju velike mogućnosti našim proizvođačima rakija. Međutim, potrebno je urediti i niz pratećih sporazuma kako bi aranžman bio moguć.
Za sada se naziru dva problema koja bi mogla da opterete ovaj aranžman. Prvi, je što će Sporazum početi da se primenjuje tek kada ga ratifikuju parlamenti Srbije, Rusije, Kirgistana, Jermenije, Belorusije i Kazahstana, što bi moglo da potraje. Drugi problem je što u jakim alkoholnim pićima koja se konzumiraju u Evroazijskoj uniji gotovo da nema metil-alkohola pošto su ona napravljena od žitarica i krompira. To nije slučaj sa destilatima od voća na šta su upozorili u Savezu proizvođača rakije Srbije . Prema objašnjenju Saveza, za potrošače u SAD, Kanadi, Kini, Rusiji rakije su nova kategorija pića. U mnogim zemljama rakija kao kategorija ne postoji. Tu postoji problem zakonske regulative jer kada dođe iz uvoza na analizu ne znaju koji tarifni broj da koriste. To je bio problem i sa Ruskom federacijom. Problem je i metil-alkohol zato što jaka alkoholna pića od ratarskih sirovina nemaju metil-alkohol, jer nemaju pektina. Razgadnjom pektina u voću nastaje metil-alkohol.
To su problemi koji se moraju rešavati u hodu. Verovatno i na međudržavnom nivou. Ono što je dobro da na tim velikim tržištima nemamo konkurenciju pošto proizvodimo novu kategoriju pića. Naši proizvođači jakih alkoholnih pića ističu da im nisu problem državna zahvatanja već ogromno “sivo tržište”. Prema nekim procenama Ministarstva poljoprivrede samo četvrtina rakije na tržištu Srbije dolazi od registrovanih proizvođača.
Ukupno se iz kazana što industrijskih, što amaterskih, kod nas istoči osamdeset miliona litara rakije. Namera donošenja Zakona o jakim alkoholnim pićima bila je da se naši standardi usaglase sa onim u Evropskoj uniji i da se suzbije sivo tržište. U tome se tek neznatno uspelo.
Prema nedavnom istraživanju Grupacije uvoznika i distributera jakih alkoholnih pića na uzorku od hiljadu građana Srbije tek dvadeset osam odsto njih kupuje rakiju u prodavnicama i trgovinskim lancima.
