Kiša koja ovih dana dobro kvasi oranice podjednako je dobrodošla i posejanoj pšenici kao i onoj koja tek treba da bude u zemlji. Poljoprivredni stručnjaci su istakli da je protekle sedmice palo oko dvadeset pet litara kiše po kvadratnom metru, što je dovoljno da se pokvasi suv površinski sloj zemlje i podstakne nicanje. Ratari koji su žito posejali u prvoj dekadi oktobra sada bi na njivama trebalo da imaju pšenicu u fazi tri lista i početak bokorenja, ali zbog sušnog perioda, seme je slabije nicalo pa će kiša ubrzati rast, ali istovremeno, niže temperature, koje ne štete usevu, usporiće vegetaciju, no, ni takva klima neće biti štetna po novu pšenicu.
Stručnjaci su naveli da je optimalan rok za setvu pšenice prošao pa ratari koji je u narednom periodu budu sejali mogu očekivati manji prinos, a procenat umanjenja varira od godine do godine jer na to utiču ćudi klime. Poštovanje roka setve je najjeftinija agrotehnička mera jer ne košta ništa, i ne može se kasnije nadoknaditi.
Po rečima predstavnika poljopirvrednika setva pšenice je završena još u prvoj dekadi oktobra, ali je slabo nikla, pa će kiša ubrzati bubrenje i klijanje semena. Posmatrajući prošlogodišnje proizvodne uslove , kada je žito zbog velike suše niklo tek u januaru, poljoprivrednici su istakli da se može reći da ova godina nije loša u pogledu nicanja novog roda, ali da sada ratri strepe od mraza jer pšenica nije još dospela u fazu bokorenja. Na dobar prinos ne utiče samo setva u optimalnom roku već i nicanje novog roda. Ove godine, zbog kasnog nicanja, prinos je iznosio tri tone po hektaru, dok je u Banatu, kada se padavine rasporede, rod iznosio od pet koma pet do sedam koma pet tona po hektaru.
Prema podacima Udruženja „Žita Srbije”, do sada je pšenicom zasejano oko četiri stotine hiljada hektara, a u tom udruženju predviđaju da ćemo ove jeseni pod žitom imati nešto više od pola miliona hektara. Pošto se pšenica može sejati tokom novembra, nema sumnje da će paori koji su zbog suve zemlje odlagali setvu sada prionuti na posao. Razloga za odlaganje sada nema , pogotovo što žito ratarima donosi prvi prihod u novoj ekonomskoj godini.Pored toga setva kasni najviše u istočnom delu zemlje zbog sušnog perioda, ali da je s druge strane, gledajući po regionima, u Vojvodini posejano najviše u odnosu na druge delove zemlje.
