Na pravnu snagu od 1.decembra stapile su izmene Krivičnog zakonika kojima je, između ostalih rešenja, uvedena i doživotna kazna zatvora, tako da za nju, kod najtežih krivičnih dela, nije predviđena mogućnost uslovnog otpusta.
Uvođenju kazne doživotnog zatvora prethodila je peticija s oko sto šezdeset hiljada potpisa, pokrenuta posle ubistva devojčice Tijane Jurić, pa je ova izmena u javnosti poznata i kao Tijanin zakon. Doživotni zatvor zamenjuje kaznu od trideset do četrdeset godina zatvora kod svih krivičnih dela kod kojih je do sad bila propisana, ali je nije moguće izreći osobama koje u trenutku kada su počinile krivično delo nisu napunile dvadeset jednu godinu. Državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić je učestvujući na godišnjoj skupštini Udruženja sudija i tužilaca Srbije i Udruženja sudijskih i tužilačkih pomoćnika Srbije rekao nešto više o izmenama zakona.
Za osuđene na doživotni zatvor moguć je uslovni otpust posle izdržanih dvadeset sedam godina, ali nije predviđen i za najteža krivična dela kao što je ubistvo deteta, trudnice, silovanje deteta.
Krivična dela za koja je moguće izreći doživotni zatvor ne zastarevaju, što je do sad važilo za ratne zločine i druga krivična dela u skladu sa ratifikovanim međunarodnim ugovorima. U Krivičnom zakoniku uvedeno je i niz drugih izmena.
Na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova predvidjeno je i strožije kažnjavanje za ponovno izvršenje nekog krivičnog dela, dok je na inicijativu Ministarstva zdravlja dopunjeno kažnjavanje za dilovanje droge. Predviđeno je i krivično delo pripremanje ubistva, da bi se, kako je objašnjeno, omogućilo efikasnije kažnjavanje kriminalaca, a deo stručne javnosti je ocenio da treba biti oprezan kod primene te odredbe.
Izmene Krivičnog zakonika će se odnositi na krivična dela počinjena posle 1. decembra, jer zakoni ne važe retroaktivno.
