Evropska unija je saopštila da verovatno neće uspeti da ispuni cilj koji je postavila za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte do 2030.g., čime su joj smanjene i šanse da bude lider u svetu u borbi protiv promena klime.
Evropska agencija za životnu sredinu je ocenila da je uz postojeće mere EU na putu da u narednoj deceniji smanji emisiju ugljen dioksida i drugih zagađivača koji doprinose zagrevanju planete za trideset odsto u odnosu na nivo iz 1990.g.
Sada EU planira da smanji tu emisiju za četrdeset odsto do 2030.g. a neki evropski lideri pozivaju da se cilj podigne na pedeset pet odsto a da dugoročno cilj bude okončanje svih novih emisija do sredine veka. Međutim, novi trendovi ukazuju na usporavanje napretka u oblastima poput smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, industrijskih emisija, otpada, unapređenja energetske efikasnosti i udela obnovljive energije. Sadašnji tempo napretka neće biti dovoljan da se dostignu klimatski i energetski ciljevi za 2030. i 2050. godinu”, upozorili su iz Agencije.
Izveštaj je objavljen za vreme Konferencije UN o klimi (COP25) u Madridu gde predstavnici gotovo dve stotine zemalja razmatraju uzroke i posledice klimatskih promena. Kada je reč o EU, očekuje se da nova Evropska komisija sledeće nedelje predstavi dugoročni plan borbe protiv globalnog zagrevanja u javnosti poznat kao Evropski zeleni sporazum.
Aktivisti borbe za životnu sedinu ističu da EU treba da pojača napore kako bi osigurala da i dalje bude moguće ostvariti cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. g.da se globalno zagrevanje ogranični na jedan koma pet stepeni Celzijusa do kraja veka. Sadašnji EU lideri su poslednja generacija koja može da spreči promene klime. Evropski parlament je nedavno simbolično proglasio “klimatsko vanredno stanje ali građani žele da oni deluju sada a ne za trideset godina.
Izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu pokazao je da “još postoji mogućnost da se ispune dugoročni ciljevi za 2030. i 2050.g. ako zemlje pojačaju napore. Kako se dodaje, to će zahtevati bavljenje politički osetljivim pitanjima, poput subvencija na fosilno gorivo. Drugo istraživanje, čije je rezultate 4. decembra objavila grupa međunarodnih naučnika, pokazalo je da je i u EU i u SAD emisija štetnih gasova u poslednjih godinu dana pala za jedan koma sedam odsto ali je u Kini zabeležen rast od dva koma šest a u Indiji od jedan koma osam odsto.
