Afrička kuga svinja zbrisala je sa lica zemlje trćinu svinjske populacije. Srbija je u specifičnoj situaciji, s obzirom da kod nas nevezano za afričku kugu svinja godinama postoji problem smanjenja stočnog fonda, naročito u svinjskom sektoru.
Ova bolest, za koju leka nema, a smrtnost je stopostotna, prepolovila je za poslednje dve godine fond svinja u Kini, najvećem proizvođaču svinja u svetu i svela ga sa četiri stotine pedeset miliona na dve stotine miliona svinja godišnje. Evropa je takođe smanjila proizvodnju da bi umanjila rizik od velikih epidemija, što je dovelo do drastičnog skoka cena mesa. U avgustu se pojavio prvi slučaj afričke svinjske kuge i u Srbiji, što je dovelo do automatske zabrane izvoza najznačajnih kategorija mesnih prerađevina.
Međutim, zbog klasične svinjske kuge sve ove godine nismo ni mogli da izvozimo one najkvalitetnije i najskuplje proizvode koji ne prolaze termičku obradu, kao na primer čajne kobasice, kulen i slično, jer smo vakcinisali svinje protiv klasične svinjske kuge. Prerađivači dodaju da je afrička kuga još pogoršala položaj domaćih farmera, tako da osim totalno sterilisanih proizvoda, na preko osamdeset stepeni, praktično više ništa ne može da se izveze.
S druge strane, potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju pre dvanaest godina omogućilo je evropskim proizvođačima slobodan bescarinski izvoz prerađevina u Srbiju, bez ikakvih tarifa.
Po podacima Privredne komore, samo u poslednje dve godine uvoz gotovih proizvoda u Srbiju porastao je za više od dve stotine odsto. Treba dodati da Kinezi niti planiraju niti mogu da obnove svoj fond u decenijama koje dolaze, Evropa ga konstantno smanjuje, a Srbija proizvodi manje od dva miliona svinja godišnje koje ne mogu da podmire potrebe našeg tržišta.Ono što treba uraditi jeste da se mora povećati kvantitet i kvalitet svinjskog fonda, uz efikasniji model za finansiranje stočarstva,kako se ne bi ponovila situacija od prošle godine kada su usred proizvodnje prepolovljene subvencije bez ikakve najave.
Zatim, neophodna je regionalizacija, odnosno uspostavljanje teritorija koje su slobodne od afričke kuge i koje mogu da izvoze. Potrebno je uspostaviti bilateralne odnose kako bi prerađivači mogli da izvoze mesne prerađevine, a ne sirovine kojih nemaju ni za sebe. Država isto tako mora da nadoknadi seljacima stada koja su uništena i da obezbedi ravnopravan položaj domaćih i inostranih proizvođača, odnosno uvoznika, kada je reč o podsticajima za proizvodnju mesnih prerađevina.
Na kraju, neophodna je striktnija borba države protiv sive ekonomije i nelojalne konkurencije u sektoru mesne industrije, što sada nije slučaj. Recimo, pre skoro dve godine zabranjen je uvoz mesnih prerađevina iz Mađarske u Srbiju, ali i dalje na pijaci u Subotici u ponudi je devedeset odsto mađarskih proizvoda na tezgama.
Pored toga problem je i mali broj veterinarskih inspektora, pa tako npr. u zlatiborskom kraju na šest stotina proizvođača rade samo dva veterinarska inspektora.
