U Srbiji se od 15. decembra ne primenjuje vakcinacija svinja protiv klasične kuge svinja, koja je organizovano bila na snazi poslednjih petnaestak godina godina.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je potvrdio da se obustava vakcinacije odnosi na celokupnu teritoriju zemlje, jer je monitoring pokazao da virus ne cirkuliše u populaciji domaćih i divljih svinja.On je istakao da je sledeći korak zahtev Evropskoj komisiji da obavi kontrolu. Ovaj proces mogao bi da potraje oko godinu i po. To je dobra vest za domaće proizvođače, koji će sada moći da ponude i svinjsko meso na evropskom tržištu.
Ova veterinarska mera,kao je preneo portal Agroservis Plus, do sada je sprečavala izvoz svinjskog mesa u EU, osim proizvoda koji su prošli termičku obradu. Vakcinacija protiv ove bolesti počela je u Srbiji pre tridesetak godina, a poslednjih petnaest sprovodi se organizovano.Protiv ove bolesti godišnje je vakcinisano do dva koma devet miliona svinja i revakcinisano oko milion dve stotine hiljada. Prema podacima iz jula, za nabavku vakcina i sprovođenje mera zdravstvene zaštite od 2006. potrošeno je oko osam koma tri milijarde dinara.
Za sticanje statusa zemlje slobodne od klasične kuge potrebna je potpuna primena mera. To znači i zvaničnu potvrdu da virus ne postoji u populaciji domaćih i divljih svinja. Procedura dokazivanja, po iskustvu drugih država koje su ranije obustavile vakcinaciju, može da traje i do nekoliko godina. Nedimović je ranije rekao da ćemo, što se tiče trgovanja sa Evroazijskom unijom, moći da tražimo od EU članica da nam dozvole transport preko njihovih teritorija, što je velika pogodnost za proizvođače zbog smanjenja troškova, pa je ova odluka najznačajnija za trgovinu.
Uzročnik klasične kuge svinja je virus koji može mesecima da se održi u mesu, mesnim prerađevinama i otpadu. U svinjskom mesu koje se drži na temperaturi od četiri stepena Celzijusa može da preživi od tri do šest meseci, dok u suvom mesu na sobnoj temperaturi može da preživi i duže od deset meseci. Oboljenje se javlja na svim kontinentima i nanosi velike štete svinjarstvu. U nekim državama je oboljenje iskorenjeno. Zbog mogućnosti nastanka velikih ekonomskih šteta ne samo za zemlju u kojoj se klasična kuga svinja pojavila, već i za zemlje u okruženju, bolest se nalazi na listi A bolesti Svetske organizacije za zdravlje životinja . Sprovođenje vakcinacije protiv klasične kuge svinja u nekim zemljama, uključujući do sada i Srbiju, omogućavalo je održavanje i otežavalo iskorenjavanje bolesti.
Prema informacijama sa sajta ministarstva poljoprivrede, poslednji slučaj klasične kuge svinja u Srbiji je prijavljen 2010. godine. Zbog toga, kao i cirkulacije virusa , odn.stalne pojave antitela kod mladih divljih svinja, prekid vakcinacije odlagan je punih devet godina.
