Država posredno stiče udeo u kompanijama preko akvizicija koje sprovode državna preduzeća poput Telekoma, EPS-a i Srbijagasa, ali ne postoji jedinstven i sveobuhvatni registar preduzeća u kojima Srbija ima udeo u vlasništvu.
Država posredno stiče udeo u kompanijama preko akvizicija koje sprovode državna preduzeća poput Telekoma, EPS-a i Srbijagasa, ali ne postoji jedinstven i sveobuhvatni registar preduzeća u kojima Srbija ima udeo u vlasništvu. Kako je navedeno u Državnoj revizorskoj instituciji ovakva situacija je otežala i popis učešća Srbije u kapitalu pravnih lica i tačno iskazivanje stanja finansijske imovine u Bilansu stanja Republike Srbije”. Na predstavljanju izveštaja „Efikasnost kontrole akvizicija od strane nadležnih organa“, je saopšteno da je Srbija u procesu pristupanja Evropskoj uniji i kroz saradnju sa Međunarodnim monetarnim fondom izrazila nameru da izradi Strategiju za upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu i da objavljuje informacije o učešću Srbije u kapitalu državnih preduzeća.
Međutim, ovo je otežano bez postojanja registra državnih preduzeća. Vrednost akvizicija koje su sproveli JP EPS, JP Srbijagas i Telekom Srbija a.d, povećana je sa sto pedeset četiri milijarde na oko dve stotine milijardi dinara, u periodu 2016−2018. godina.
Predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović je rekao da postoji potreba za nadzorom i kontrolom procesa akvizicija od strane nadležnih organa. Otežavajuće okolnosti za kontrolu akvizicija, osim nepostojanja registra su to što je kontrola akvizicija državnih preduzeća delimično definisana u različitim zakonima i podzakonskim aktima, kao i nepotpuna koordinacija nadležnih organa.
