Za prevencija poplava u Srbiji u 2018. i 2017. nije obezbeđeno dovoljno novca, a primer je održavanje zaštitnih i regulacionih vodnih objekata za šta je odvojeno ispod šezdeset odsto potrebne sume.
U nedavno objavljenom izveštaju Državne revizorske institucije o prevenciji poplava u Srbiji navedeno je da bi se ispunili ciljevi Strategije o vodama, bilo je potrebno uložiti skoro sto miliona evra u 2017. godini, odnosno sto dva koma pet miliona u 2018.g. u oblast zaštite od štetnog dejstva voda. Postojeći model finansiranja zaštite od voda nije obezbedio potreban nivo sredstava i u potpunosti je bio zavistan od budžeta Republike Srbije i AP Vojvodine.. Ni branama se ne upravlja kako treba. Javna vodoprivredna preduzeća nemaju pouzdanu evidenciju o njima jer dve trećine brana nije uneto u registar vodnih objekata – od sto sedamdeset tri brane popisano je pedeset osam. Prema oceni revozora, zabrinjavajuće je što javno preduzeće Srbijavode nije unelo podatke za dvadeset jednu visoku branu.
Pojedine brane nisu prenete na upravljanje javnim vodoprivrednim preduzećima, u skladu sa Zakonom o vodama. To, kako je navedeno, znači da postoji rizik da se takvim branama ne upravlja na adekvatan način, a neke od njih nisu uključene u sistem zaštite od poplava, iako im je to jedna od osnovnih namena. Sve navedeno kako je upozorila Državna revizorska insitucija može dovesti do toga da brane utiču na porast umesto na smanjenje rizika od poplava u naseljima nizvodno od brane.
U izveštaju stoji i da preliminarna procena rizika od poplava 2011.g. nije ažurirana, karte ugroženosti i karte rizika od poplava nisu izrađene za skoro sto značajnih poplavnih područja, dok planovi upravljanja rizicima za teritoriju Srbije i za vodna područja, nisu doneti.
Bez karata rizika od poplava ne mogu se uraditi planovi upravljanja rizicima od poplava, procena potencijanih šteta od poplava, sprovođenje neinvesticionih mera odbrane i podizanje svesti javnosti.
Rok za pripremu i donošenje planova upravljanja rizicima od poplava bio je do 2017. godine. Javna vodoprivredna preduzeća Srbijavode i Vode Vojvodine takođe nisu pripremila planove za vodna područja u svojoj nadležnosti.
Kao ključni razlozi navodi se nepostojanje metodologije za njihovu izradu, nedostatak novca, opreme i stručnog kadra. Međutim, revizor je napisao u izveštaju da je metodologija doneta 2017. godine dok su novac, kadrovi i oprema bili donekle dostupni kroz sedam projekata vrednih trinaest miliona evra koje su finansirale međunarodne organizacije.
