Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ u potpunosti podržava zahteve studentskog kluba Pravnog fakulteta iz Beograda i ostalih studentskih organizacija upućenih predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
U saopštenju Otadžbine je navedeno da u svojim zahtevima studenti ne traže od predsednika Srbije da šalje tenkove u Crnu Goru, nego da odradi samo ono što jedna normalna pravna država treba da učini u zaštiti svojih nacionalih i državnih interesa. Zakon o verskim zajednicama u Crnoj Gori je zakon o otimanju svetinja Srpske pavoslavne crkve i zato je vlast u Srbiji dužna da zaštiti svoju crkvu i svoje sunarodnike u Crnoj Gori. Bizarno je da u situaciji kada kriminalno-diktatorski režim Mila Đukanovića otima srpske svetinje, dotle predsednik Srbije svom bratu po načinu vladanja ustupa na besplatno korišćenje četrdeset dve ambasade Srbije u inostranstvu.
Umesto da svede nivo diplomatskih odnosa sa Crnom Gorom na minimum i pokrene široku diplomatsku akciju da se taj zakon u svetu odbaci, Aleksandar Vučić pokušava da na Badnje veče ode na sever Crne Gore ne bi li proteste srpskog naroda utišao. Napori studenata su rodoljubivi, iskreni, nacionalni, sa željom da predsednika Srbije isteraju na čistinu. Otadžbina podseća građane da je u danima dok se vodila rasprava u skupštini Crne Gore o ovom zakonu gole otimačine, Aleksandar Vučić sa Milom Đukanovićem seirio u Albaniji. I ne samo što je seirio nego je svojom izjavom da se Srbija po pitanju zakona neće mešati u unutrašnje stvari Crne Gore dao vlastima Mila Đukanovića podsticaj da se on usvoji. I ne samo to, predsednik Srbije se čak rekao kako je Crnogorska pravoslavna crkva ranije imala svoju autokefalnost što je gola laž i besmislica.
Ovakva izjava može da se poredi sa onom kada je za ubistvo šest srpskih mladića u kafiću Panda u Peći `98 godine direktno optužio Državnu bezbednost. Glavni razlog za ovakvo ponašanje Vučića i njegov dogovor sa Đukanovićem po pitanju spornog zakona jeste njegova osveta mitropolitu zetsko-primorskom Amfilohiju Radoviću koji mu je glavna prepreka za njegovo „razgraničenje“ sa samoproglašenom republkom Kosovom. Ovim sporazumom sa crnogorskim diktatorom Vučić je želeo da oslabi pozicije mitropolita Amfilohija Radovića. Na srspku sreću, ne da mu nije oslabio, već je čak ojačao pozicije egzarhu pećkog trona mitropolitu Radoviću. Ono što još pada u oči jeste držanje dela Srpske pravoslavne crkve naročito onog koji je sklon Aleksandru Vučiću na čelu sa patrijarhom. Svoj deo Srpske pravosalvne crkve u Crnoj Gori srpski patrijarh brani po onoj Njegoševoj „Janko brani mrtva Vladislava, što ga brani kad ga ne odbrani“.
Pa čak i sam moleban za podršku srpskom narodu i srpskim svetinjama u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji održan je bez prisustva patrijarha i sa jako malim brojem prisutnih građana. Dok se u Nikšiću i Beranama skuplja na molebanima po više od dvadeset hiljada ljudi, u Beogradu taj broj nije bio ni pet hiljada. Ako se tome doda da su moleban predvodili Marko Đurić i Nikola Selaković koji su predali institucije srpske države na Kosovu i Metohiji sepratistima u Prištini može se steći jasna slika o kakvoj se odbrani srpskih svetinja radi. Ali već danas može da se kaže da je srpski narod predvođen mitropolitom Amfilohijem Radovićem u Crnoj Gori pobedio. I Vučić i Đukanović nisu očekivali ovako brojne proteste srpskog naroda u Crnoj Gori, jer da jesu, zakon o verskim zajednicama ne bi uputili na usvajanje u skupštinu Crne Gore. Srbi u Crnoj Gori pokazali su da su verni svojoj tradiciji, da su uporni i istrajni u odbrani istorijskih i nacionalnih prava. Pokazali su i pokazuju da etnički inžinjering Mila Đukanovića ne može da prođe. Zato je i prljavi dogovor sa krimilanim režimom Mila Đukanovića propao-navedeno je na kraju saopštenja Narodnog pokreta Srba sa Kosova i Metohije Otadžbina.
