Sekreterijat Energetske zajednice je poslao pismo Srbiji zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima.
Prema saopštenju EZ, devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji emituju previše štetnih gasova. Energetska zajednica, međunarodna organizacija koje su osnovale EU, zemlje crnomorskog regiona i zemlje Jugoistočne Evrope, među njima i Srbija, navela je da vlasti i pored ponovljenih poziva, nisu zvanično usvojile Nacionalni plan za smanjenje emisija. Ovaj dokument Srbija je izradila 2016. godine, ali on se nedovoljno primenjuje jer nije pravno obavezujući, stoji u saopštenju EZ.
Cilj Nacionalnog plana za smanjenje emisija je usklađivanje sa Direktivom o velikim ložištima, koja je u EZ stupila na snagu 1. januara 2018. Ova Direktiva propisuje smanjenje emisije sumpor-dioksida i azota, kao i prašine i drugih materija štetnih po životnu sredinu. Međutim, Energetska zajednica podseća u saopštenju da je Nacionalni plan za smanjenje emisija i dalje neobavezujući, te da devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji prevazilaze limite koje propisuje Direktiva.
Prema pravilima za rešavanje sporova, procesa koji predviđa Ugovor o osnivanju Energetske zajednice, Srbija sada ima dva meseca da reaguje na navode EZ. Ukoliko strana ugovornica nastavi da ne ispunjava svoje obaveze, Zajednica joj kao krajnju meru može suspendovati neka prava iz članstva.
Srbija je ratifikovala ugovor o osnivanju Energetske zajednice u julu 2006. godine. Još pri potpisivanju Ugovora 2005. godine obavezala se da će do 31. decembra 2017. godine uskladiti svoje emisije određenih zagađivača u vazduh iz velikih ložišta sa odredbama Direktive o velikim ložištima, ali to, prema proceni EZ, nije do kraja sprovedeno.
Ugovor o Energetskoj zajednici ima za svrhu da promoviše investicije, ekonomski razvoj, sigurnost snabdevanja energijom i socijalnu stabilnost. Dugoročni cilj Energetske zajednice je utapanje regionalnog tržišta energije u jedinstveno unutrašnje tržište energijom Evropske unije čime bi Energetska zajednica ispunila svrhu svog postojanja.
