Iz Američke agencije za zaštitu životne sredine je saopšteno da su završili istraživanje u vezi štetnosti glifosata, te je zaključeno da nema opasnosti od upotrebe ove aktivne materije za zdravlje ljudi i da nije kancerogen. Preparat nije kancerogen ako se koristi prema uputstvima i na adekvatan način.
Oko glifosata i njegovog uticaja na zdravlje ljudi i okolinu godinama se lome koplja, a Svetska zdravstvena organizacija još ga je 2015. godine klasifikovala kao “verovatno kancerogenu materiju za ljude”. Evropska unija je, podsećanja radi, produžila dozvolu za upotrebu do 2022. godine, a zbog prvobitnog saznanja kako je kancerogen, neke evropske zemlje su htele da ga poptuno zabrane.
Nemačka je postala prva zemlja Evropske unije koja je preduzela snažne mere i donela odluku o zabrani ovog herbicida. Odlučili su da će glifosat imati dozvolu do 2023. godine, uprkos upozorenjima poljoprivrednih proizvođača kako bi se njegovo ukidanje bez inovativnih i alternativnih rešenja moglo odraziti na pad proizvodnje.
Francuska je imala plan da smanji upotrebu pesticida uz održavanje visokih prinosa i visokog kvaliteta u poljoprivrednoj proizvodnji. Cilj plana je bio da se smanji upotreba sredstava za zaštitu bilja za pedeset odsto do 2025. godine. On je već nekoliko puta odlagan, jer se prodaja takvih proizvoda neprestano povećava, pa se plan čini nedostižnim. Na primer, prodaja glifosata u toj je državi zbog moguće zabrane 2018. godine porasla za deset odsto.
Inače, glifosat je najčešće korišćen herbicid u svetu. Primarno se koristi u poljoprivredi, ali i za održavanje travnjaka i sportskih terena, posebno golf terena. Ujedno je i najispitivaniji herbicid u svetu, a verovatno ova studija nije poslednja.
