Domaće tržište dobro je snabdeveno svežim pilećim mesom i u tom pogledu potrošači mogu biti zadovoljni ponudom, cenama i kvalitetom mesa.
Pored toga bezmalo svakodnevno na akcijama u velikim stranim trgovinskim lancima potrošači mogu pazariti svežu piletinu po nižim cenama. I koliko god su potrošači zadovoljni cenama, živinari to svakako nisu jer već dva-tri meseca posluju na ivici ekonomske izdržljivosti. Traže da se država umeša i odredi cenu kilograma utovljenih brojlera na veliko, utvrdi koliko je pilećeg mesa potrebno da bi se zadovoljile potrebne ovdašnjeg stanovništva, otvori mogućnost za izvoz, ponovo omogući pravo prečeg zakupa državnih njiva i ukine akcize na tečni naftni gas.
U izražavanju tih zahteva domaćim farmeri se oslanjaju i na nedavnu izjava nemačke kancelarke Merkel da je nedopustivo da kilogram bataka košta dva evra, i da se mora stati na put trgovinskim lancima koji diktiraju cene mesa ispod ekonomske izdržljivosti tovljača.
I kod nas ima toga da trgovci uslovljavaju klanice niskim cenama. Kilogram žive vage sada se kreće između od 60 i 70 dinara, što je ispod proizvođačke cene. Pre dva-tri meseca živa vaga koštala je između 110 i 115 dinara, što je omogućavalo da se ostvari solidna zarade. Sada klanice odbijaju živinare, pod izgovorom da meso ne mogu prodati uprkos ugovorima koje imaju.
Cena je pala jer se pojavio višak brojlera, ali su višak napravili klaničari i mešaonice hrane, koji su, u trci za zaradom, ugovorili obiman tov koji prelazi domaće potrebe, a viška pilića ima i zato i što trgovinski lanci određuju cenu mesa koja ne odgovara ni klaničarima ni proizvođačima. Zato je potrebno da država odredi pravila poslovanja u lancu tova.
Po proceni farmera na farmama u Srbiji trenutno ima između 200.000 i 300.000 brojlera koje klanice neće da prime, a ni farmeri neće da ih prodaju za 65 i 70 dinara kilogram jer tov jednog pileta košta stotinu dinara. Ima pritisaka stranih trgovinskih lanaca u pogledu diktiranja cene piletine ispod ekonomske održivosti, ali diktat nije jedini koji nanosi štetu tovljačima i klaničarima.
Naša zemlja trebalo bi da suzbije sivu ekonomiju jer ima veliki broj malih neregistrovanih farmi koje piletinu prodaju po pijacama, kioscima brze hrene i meserama koje ne registruju promet preko fiskalne kase. Postoji i uvoz zamrznute piletine i jednodnevnih pilića, premda ima klanica s dozvolama za izvoz piletine, ali im je takva prodaja nedostižna zbog neopravdanih zahteva izvoznika pa bi država trebalo da pogura prodaju piletine na strana tržišta jer bismo u tom trgovanju mogli odmah postići značajne rezultate poštio imamo farmere, klanice i mešaonice hrane.
