Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je saopštio da daje punu podršku studentima pravnog fakluteta u Beogradu koji se bore za prava srpskog naroda u Crnoj Gori i protiv inkriminisanog i neprirodnog zakona koji ugrožava srpske svetinje u ovoj republici.
Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ je saopštio da daje punu podršku studentima pravnog fakulteta u Beogradu koji se bore za prava srpskog naroda u Crnoj Gori i protiv inkriminisanog i neprirodnog zakona koji ugrožava srpske svetinje u ovoj republici. U saopštenju Pokreta je navedeno da Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije „Otadžbina“ daje punu podršku studentima da isteraju na čistinu sve one koji se deklarativno zalažu za prava srpskog naroda u Crnoj Gori, a u tami šuruju sa Milom Đukanovićem, ne bi li ta ista prava tim istim Srbima i oduzeo.
To mnogo ne čudi, imajući u vidu radnje i sumnjive poslove kao što je „Beograd na vodi“ gde su pojedincima mnogo bliži poslovni odnosi sa Đukanovićem nego srpske svetinje u Crnoj Gori. Iz tog razloga nijedna grka reč od strane Srbije nije upućena vlastodršcima u Crnoj Gori pa čak ni to da se crnogorske diplomate izbace iz srpskih ambasada u kojima besplatno stanuju obavljajući svoje antisrpske aktivnosti.
Ali i ne samo to. Poslednja izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara nekadašnjeg člana „zemunskog klana“ koji ruži Srbe iz Crne Gore da ne znaju srpski jezik i da dok je on na funkciji ministra nijedan Srbin iz Crne Gore koji navodno ne zna srpski jezik u njegovom ministarstvu ne može da radi. Takve diskriminatorske izjave do sada na srpskoj političkoj sceni nisu mogle da se čuju. Na osnovu kriterijuma ovog srpskog ministra dobar deo zapadne Srbije koji govori ijekavskim dijalektom ne govori srpskim jezikom. Ako se ministar samo malo pomuči možda shvati i razume da i njegovi preci koji su došli sa druge strane Drine nisu znali srpski jezik jer su koristili ijekavski dijalekat.
Možda izjava Zlatibora Lončara i ne treba da čudi imajući u vidu da se dobar deo banjalučke elite zalaže za predaju Kosova i Metohije, a sve iz razloga misleći da će tako lakše, pošto se otarase južne srpske pokrajine, da pripoje Republiku Srpsku Srbiji. Očita je želja ove kvazielite da se na nesreći jednog dela srpskog naroda, a to su Srbi sa Kosova i Metohije, ostvari sreća drugog dela srpskog naroda.
U poslednje vreme u mnogim kuloarima može da se čuje da predsednik Srbije šalje poruke mira Mitropolitu zetsko-primorskom Amfilohiju. Posle uvredljivih komentara protiv mitropolita iznesenih preko tabloidnih medija, ovakve poruke su u najmanju ruku licemerne.
A ceo projekat o zakonu o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori je trabao da bude samo uvertira za ono što je trebalo da usledi u južnoj srpskoj pokrajini. Skoro istovetan zakon i skupština samoproglašene repbulike Kosovo je trebala da donese. Na taj način bi i Dečane, i Pećka patrijarišija, i Gračanica, i Ljeviške prešle pod jurisdikciju kososvsko-albanske pravoslavne crkve. Zato se i na svim molebanima po Crnoj Gori pevaju pesme posvećene isključivo Kosovu i Metohiji i njenim svetinjama.
