Evropska agencija za životnu sredinu upozorava da će se posledice klimatskih promena najviše odraziti na područje Mediterana i jugoistočne Evrope, gde se očekuju razdoblja jačih suša
Promene u temperaturi i količini padavina, kao i klimatski ekstremi već utiču na produktivnost useva i uzgoja stoke u Evropi. Predviđanja pokazuju povećanje ekstrema vremenskih uslova i klimatskih prilika širom kontinenta. Vrednost cene zemljišta će se do 2100. godine smanjiti za više od osamdeset odsto u nekim regionima na jugu Evrope, što bi moglo dovesti i do napuštanja zemljišta, smatraju u Agenciji.
Najmanje dvadeset dva miliona evropskih poljoprivrednika moglo bi osetiti posledice ekstremnih klimatskih uslova, što bi moglo uticati na četrdeset četiri miliona poslova. Evropa proizvodi jednu osminu žitarica u svetu, dve trećine svetskih vina i tri četvrtine svetskog maslinovog ulja. Klimatske promene predstavljaju izazov u kojem će sposobnost prilagođavanja igrati značajnu ulogu.
Padavine na severu Evrope, koje su u porastu sve od ’60-tih godina, rastu 70mm po deceniji, a na jugu padaju i do 90mm po deceniji. U Evropskoj agenciji su naveli kako će se klimatske promene loše odraziti na poljoprivredu u mnogim delovima Evrope. Regije za koje se predviđa da će biti najviše zahvaćene su Mediteran i jugoistočna Europa, najviše zbog smanjenja padavina i viših temperatura, što će zajedno proizvesti duže i intenzivnije suše te nestašicu vode.
Jake kiše koje će dovesti do poplava poljoprivrednog zemljišta mogle bi povećati učestalost i do trideset pet odsto u središnjoj i istočnoj Evropi, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu. U poslednjih četrdeset godina porast temperatura je omogućio proširenje useva u severnije krajeve, što je trend koji će se, prema dugoročnim prognozama, i nastaviti.
